0
Predstavljamo vam najbolje knjige za čitanje iz različitih sfera književnosti, različitih žanrova, za različite prilike i za različite ukuse. Uživajte!
Koji naslovi mogu da zasluže ovakav atribut – svakako klasici, ali oni koji nisu dosadni, koje nije pregazilo vreme. Mada bi se neki popularni naslovi koji i ne spadaju među vrhunsku, kvalitetnu literaturu mogli staviti na ovu listu.
Možda je najbolje krenuti od Dostojevskog – “Braća Karamazovi”, “Zločin i kazna”, “Poniženi i uvređeni” – teško bi bilo i među njima odabrati najbolji.
“Madam Bovari” Gistava Flobera, verovatno je najvažniji neprevaziđen roman o gladi za boljim, lepšim, navodno uzvišenim. “Ana Karenjina” Lava Tolstoja bila je i ostala najveća i najbolja ljubavna priča naše civilizacije. “Hamlet”, “Magbet”, “Bura”, “Mletački trgovac” – vrhunske Šekspirove drame ne samo što teraju na suze i smeh, već postavljaju najvažnija pitanja vezana za čoveka.
Iako zahtevni za čitanje na samom vrhu su i “Uliks” Džejmsa Džojsa i “Čarobni breg” Tomasa Mana. U novije vreme ovu poziciju svakako su osvojili Mišel Uelbek (“Elementarne čestice” možda je njegova najpopularnija knjiga), Žoze Saramago (teško se odlučiti između “Slepila” i “Godine smrti Rikarda Reiša”) i tako dalje…
Među proverene kvalitetne a prijatne knjige spadaju dela Paula Kuelja – “Preljuba”, “Veronika je odlučila da umre”, za zavisnike od ljubavnih zapleta tu su dela Nikolasa Sparksa. Savremeni život kao tema i izvor emocija naći će se kod Tonija Parsonsa, posebno u nekim novijim romanima kao što je “Žena bližnjega tvoga”. A kao pratilac ludih letovanja, mogu poslužiti naslovi Frederika Begbedea, počev od kultnog romana “699 dinara”, preko “Praznika u komi” pa sve do “Romantičnog egoiste”.
Kvalitetnim naslovima nije potrebna reklama, princip preporuke i danas je najubedljiviji i mnogi ljubitelji knjige upravo ovako biraju naslove. Uvek se mogu preporučiti dela najvažnijih pisaca svetske književnosti, ali hajde da se ne držimo samo kultnih klasika, preporučene knjige mogle bi biti dela onih autora koji se najčešće smatraju za omiljene: romani Sidnija Šeldona, Agate Kristi, Čarlsa Bukovskog, Doris Lesing, Virdžinije Vulf, i nekih autora koji su naši savremenici – Harukija Murakamija, Salmana Ruždija itd. Dame bi svakako uživale u delima Haleda Hoseinija(“Hiljadu čudesnih sunaca”), Trejsi Ševalije…
Iako su knjige u krimi žanru i trileri poslednjih godina na vrhuncu, samo određene u tom moru naslova bivaju izdvojene, a tu su i oni naslovi koji nisu najnoviji ali odolevaju zubu vremena.
Recimo da je sve počelo sa Agatom Kristi i Arturom Konanom Dojlom, a njihovi romani se gotovo svake godine i ekranizuju pa ne možete a da ne zavirite među stranice “Orijent ekspresa”, “Ubistvo u parohijskom dvoru”, a kada su u pitanju avanture Šerloka Holmsa i tu je spisak poduži a počinje sa knjigom “Baskervilski pas”. Ne treba zaboraviti da se među krimi-trilere ubraja i delo Dostojevskog “Braća Karamazovi”, kao i “Ime ruže” Umberta Eka. “Kum” je nedvosmisleno na ovom polju klasik, mnogi znaju da je filmski serijal nastao po knjigama Marija Puza. Prošle godine napustio nas je pisac krimi romana u kojima pronalazimo elemente teorije zavere, verovatno prvo i najubedljivije otvoreno pričanje o službama državne bezbednosti i njihovim akcijama, pa je Robert Ladlam nezaobilazan kada je o ovoj temi reč. Njegovih 27 romana napisanih od 1971. do 2006. zadovoljiće i najstrastvenije i najbrže čitaoce. Pored ovog pisca čiji mnogi romani su ekranizovani, rame uz rame stoji i Dena Brauna njegovim već kultnim romanima: “Da Vinčijev kod”, “Izgubljeni simbol”, “Anđeli i demoni”. Nisu za potcenjivanje ni “Devojka iz voza” Pole Hokins i “Njujorška trilogija” Pola Ostera.
Kada je reč o knjigama za najmlađe, izgleda da su klasici nezamenljivi. Današnji klinci koji su zavoleli čitanje i dalje uživaju uz “Čarobnjaka iz Oza”, “Ubiti pricu rugalicu”, “Dnevnik Ane Frank”, “Mali Princ” Vilijama Sent-Egziperija. Ali da krenemo od najmlađih – njima su pre svega namenjene bajke, naše narodne, one Hansa Kristijana Andersena i Braće Grim. Mada oni ipak najviše uživaju u pesmicama, pa su verni domaćim klasicima, napamet uče stihove Jove Zmaja, Duška Radovića, a tu je i nezaobilazni Ljubivoje Ršumović koji i dalje piše i izdaje, prati aktuelne teme, pa mame i tate uživaju u starim i novim pesmama zajedno sa decom. Novija kniževnost donela je aktuelne junake kao što je Hari Poter, sa kojim školarci i započinju svoje čitalačke avanture (kada čitaju sami…) pa je sve to zasluga autorke J.K. Roling, ali i filmova koji su doveli ovaj serijal do neverovatne popularnosti širom sveta.
Ipak, imamo sreće da u ovoj oblasti domaći autori uspevaju da budu aktuelni i zanimljivi mladoj publici, pa su iz generacije u generaciju među omiljenim knjigama naslovi Jasminke Petrović: “Seks za početnike”, “Škola”, “Ovo je najstrašniji dan u mom životu”, “Leto kada sam naučila da letim”, kao i Uroša Petrovića “Zagonetne priče”, “Marta Smart”, “Deca Bestragije” itd.
Kada se kaže istorija mnogi pomišljaju isključivo na knjige o bitkama, ratovima i sličnim temama. Ne treba zaboraviti da su neki od najpopularnijih klasika isstovemeno istorijske knjige. Među njima na prvom mestu je “Rat i mir” Lava Tolstoja koji prikazuje porodične i ljubavne storije, sudbine junaka, ali istorijska pozadina je uvek tu. Tako je i sa čuvenim romanom “Prohujalo sa vihorom”. Iako uživamo u ljubavnim skandalima, samovolji i tvrdoglavosti glavne juankinje Skarlet, rat severa i juga je ono što će zapravo odrediti njenu sudbinu, a o kome dosta saznajemo iz ovog književnog ostvarenja.
Delo Vilijama Tekerija “Vašar taštine” takođe se čita u ključu analize prirode ljubavi i razmatranja karaktera neobične Rebeke Beki Šart, ali to je knjiga smešten u doba Napoleonovih ratova, pa kroz individualne priče junaka posmatramo situaciju na frontu, u pozadini, obrte, očekivanja, tragedije itd.
Predstavljamo vam samo jednu od mogućih lista najboljih domaćih knjiga, ali ima ih sigurno jako puno:
“Besnilo”, Borislav Pekić
„Ubistvo s predumišljajem“, Slobodan Selenić
„Sudbina i komentari“, Radoslav Petković
„U potpalublju“ Vladimir Arsenijević
„Hobo“ Zoran Ćirić
„Koreni“, Dobrica Ćosić
„Bezdno“ Svetlana Velmar Janković
„Blago cara Radovana“ Jovan Dučić
„Hazarski rečnik“, Milorad Pavić
„Seobe“ Miloš Crnjanski
Nečista krv Bora Stanković
„Mamac“, David Albahari
„Veliki rat“, Aleksandar Gatalica
Iako su ukusi različiti i neko u knjizi traži velike teme, pitanja i odgovore, a neko drugi beg od stvarnosti – možda su najbolje one knjige koje imaju književnu vrednost, ali donose i živanje u čitanju. Na tom spisku mogli bi se naći romani Džejn Ostin, sestara Bronte, ali i koloritni i snažni romani latino autora kao što su pisci iz latinoameričkih krajeva, ili sa hispanskog govornog područja počev od Borhesa, Markesa do Maria Vargasa Ljose.
“The Vanishing Half”, Brit Benet
“Shuggie Bain”, Douglas Stjuart
“The Mirror & the Light”, Hilari Mentel
“A Children’s Bible”, Lidia Milet
“Homeland Elegies”, Ajad Akhtar
“I Hold a Wolf by the Ears”, Laura van den Berg
“A Burning”, Mega Majumdar
“Deacon King Kong”, Džejms Mekbrajd
“Where the Wild Ladies Are”, Aoko Macuda
“Breasts and Eggs”, Mieko Kavakami
Naslovi koji su obeležili prošlu godinu:
“Raskršće” Džonatan Frenzen
“Bajni svete gde si ti”, Sali Runi
“Klara and the Sun”, Kazuo Išiguro
“Matrix”, Loren Grof
“Intimices”, Kejti Kitamura
„Niko ne govori o ovome“, Patriša Lokvud
„Invisible Child“, Andrea Eliot
„Biografija Silvije Plat“, Heder Klark
„When We Cease to Understand the World“,
Benjamín Labatut
„On Juneteenth“, Anet Gordon-Rid
Ovo su knjige koje stoje kao najbolje ocenjene na svetskim listama:
“Portret umetnika u mladosti”, Džejms Džojs
“Veliki Getsbi”, Frensis Skot Fidžerald
“Lovac u žitu”, J.D. Selindžer
“Srce tame”, Džozef Konrad
“Vrli novi svet”, Oldos Haksli
“Lolita”, Vladimir Nabokov
“Ubiti pticu rugalicu”, Harper Li
“Plodovi gneva”, Džon Stajnbek
Kada nastupi pubertet roditeljske preporuke i sugestije nastavnika i profesora padaju u vodu. Nova generacija ipak ponešto čita – pre par godina počeli su da se pojavljuju naslovi njihovih Jutjub idola, što je ipak znak da se knjiga i dalje potvrđuje kao vrednost. Najpre se pojavila se knjiga Marije Žeželj “Moj slatki život”, usledio je bestseler popularnog Jaserštajna “Nemoj biti taj lik”, zatim “Kalendar” Jane Dačović, “Izgradi svoj stil” Lee Stanković. Trenutno je zatišje na ovoj sceni ali se očekuju novi naslovi mladih jutjubera. Ne treba zaboraviti, naravno, ni strani bestseler “Dnevnik Šonjavka”, tj. serijal Džefa Kinija, a koji podseća na “Tajni dnevnik Adrijana Mola” Sju Taunsent (koji ne izlazi iz mode). .
Tinejdžeri prate stranu književnost putem interneta, pa su najpopularniji strani autori. “Krive su zvezde” Džona Grina je knjiga koja se čitala ispod klupe, uz koju se smejalo, maštalo, plakalo. Sličan status osvojio je i roman “Nisam ja takva” Line Danam, a ženski svet u ovoj populaciji poludeo je za knjigom “Momcima koje sam volela” autorke Dženi Han. Primećuje se da se prepliću knjge i filmovi – ponekad je dobar film tinejdžerima motiv da pročitaju knjigu, ali je to istovremeno i mamac koji ih upeca da zavole književnost, i da od opšte popularnih pređu i na neke druge naslove (nefilmovane…).
Kod muškog sveta aktuelne su knjige o superherojima – Betmenu, Supermenu a tu je Vandervumen koja ruši granice između polova. Netfliks serija “Shadow and Bone” lansirala je serijal Li Bardugo pod istim nazivom. Izmišljeni svetovi, junaci, čudovišta fasciniraju tinejdžere a neki nastave da čitaju ovakve knjige tokom čitvog života. Razlog je činjenica što nisu u pitanju samo priče o čudesnom, već odnosi među likovima, emocije, prijateljstvo, ljubav, ali i veliko pitanje – šta bi bilo kada bi svet kakav poznajemo bio pod znakom pitanja.
Kada je reč o fantastici ne mogu a da se ne spomenu klasici. Tolkin kao otac epske fantastike ne prestaje da bude aktuelan, čitan, a postojanje filmova ne umanjuje potražnju za knjigama o gospodarima prstenova, hobitima itd. Ove godine javnost je uzburkao film “Dina”, a dela Frenka Herberta ponovo su, zasluženo, na vrhu popularnosti. “Igra prestola” Džordža R. R. Martina takođe ima vernu publiku, ali uvek dobija i nove čitaoce. “Američki bogovi” i drugi naslovi Nila Gejmena takođe su već klasici, ali i inspiracija za pisce mnogih generacija. Tu je “Demonski ciklus” Pitera V. Breta za koji, kažu, treba biti već iskusan čitač fantastike. Ne treba zaboraviti da je žanrovska literature na zavidnom nivou i na našoj književnoj sceni. Različite teme, čudesna bića i zapleti mogu se pronaći u knjigama Dejana Stojiljkovića počev od “Konstantinovog raskršća”, pa do “Olujnih bedema”, mada ovaj autor naginje romansiranoj istoriji, zatim “Bajka nad bajkama” Nenada Gajića, “Kosingas”, serijali Aleksandra Tešića bazirani na slovenskoj mitologiji – Kosingas o kosingasu, o Gavrilu i Marku Kraljeviću i “Zmaj i ždral” o Milošu Obiliću, a mlađim čitaocima se dopala i knjga Ace Seltika I Miloša Petkovića “Usnuli zmajevi”.
Kada je u pitanju sci-fi književnost verovatno treba odati počast začetnicima, među kojima je Odos Haksli, Artur Klark, Meri Šeli, Deniken, Isak Asimov, Stiven King…
“On Becoming a Leader”, Voren Benis
“Turn the Ship Around!: A True Story of Turning Followers Into Leaders”, L. Dejvid Market
“Leaders Eat Last: Why Some Teams Pull Together and Others Don’t”, Simon Sinek
“How to Win Friends and Influence People”, Dejl Karnegi
“The Art of War”, Sun Cuu
“The 7 Habits of Highly Effective People: Powerful Lessons in Personal Change”, Stiven R. Kovi
“Swim With the Sharks Without Being Eaten”, Harvi B. Mekej
Kada se pomenu leto i plaža pogrešno je pretpostaviti da će svi pojuriti za laganim štivom osrednjih autora, ali verovatno neke optimistične teme jesu prijemčive i zanimljive za letnje dane. U takvu literatureu mogle bi se ubrojati knjige Elene Ferante, trenutno aktuelna knjiga “Izgubljena ćerka” po kojoj je snimljen film, ali i njen najpoznatiji niz romana “Moja genijalna prijateljica”. Iako mračni, ipak zavodljivo misteriozni su trileri Donata Karizija, “Šaptač”, “Žena sa cvetom od papira”, “Gospodar senki”. Leto i odmor su možda trenuci da se vreme posveti obimnijim modernim serijalima, pa ko već nije, možda treba da u plan stavi “Moju Borbu” Karl Uve Knauzgora, štivo koje nije lagano, ali se fluidno prati jer je prikaz stvarnog života autorovog, pa nije teško identifikovati se s njim.
Bonus video: Sergej Trifunović, promocija knjige „Stovarište“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
