0
Za ovu nedelju Vladislava Gordić Petković vam preporučuje knjige "Herojevo putovanje" Džozefa Kembela i "Frangmente vremena" Džona Banvila.
Džozef Kembel, „Herojevo putovanje”, Zlatno runo i Milstone, 2021.
„Jesi li pokušavao da oživiš stare priče tako da one postanu deo naših života?” pitao je Džozefa Kembela producent Fil Kuzino, uveravajući ga kako njegove knjige pomažu ljudima da prepoznaju arhetipove u likovima Supermena, Majkla Džeksona i Darta Vejdera. Kao i svaki strastan istraživač, Kembel je samo sledio skromnu ambiciju da svoje čitaoce zarazi žudnjom za spoznajom. Usput je inspirisao reditelja „Ratova zvezda”, pesnike, antropologe i koreografe.
Kuzino je sačinio monografiju o životu velikog istraživača mitologije i religije, autora kultne knjige „Heroj sa hiljadu lica” i četvorotomne studije „Maske boga”, na osnovu transkripata i građe za biografski film snimljen 1987. godine. Intervjui, izvodi iz Kembelovih zapisa, fotografije i simboli upečatljivo svedoče o životu i spoznaji tragača za strukturama i značenjima u mitologijama Istoka i Zapada.
Paralele između mita, sna i filma svode se na ključne reči kao što su junak, vizija, preobražaj: pored toga, Kembel proročki razmišlja o globalizovanom društvu, ulozi novca, odnosu zabave i mita. Strasni istraživač mitova čiji se rad protezao „od grčkog boga Apolona do svemirskog broda Apolo” pred kraj života dobija kompjuter: sprava koju krštava imenom Parsifal najviše mu liči na „boga iz Starog zaveta: mnogo pravila i bez milosti”. Iako najpoznatiji po nesrećno zloupotrebljavanoj krilatici „sledi svoje blaženstvo”, Kembel bi u digitalnoj eri morao ostati zapamćen i po sintagmi „iskustvo informacije”: a to je „dodir sa svetom misli i doživljaja koji nije moguće postići jednostavnim gomilanjem informacija”.
Džon Banvil, „Fragmenti vremena”, Clio, 2021.
Sivilo Dablina pedesetih nije sprečilo Banvila da sanjari o gradu koji je za njega „čista suprotnost običnom”. U pratnji Harija Krozbija, kom je knjiga posvećena, i uz rečite fotografije Pola Džojsa, irski pisac, koji važi kao tragalac za savršenom rečenicom, istražuje grad u koji se zaljubio kao dečak, još prilikom kratkih dolazaka iz rodnog Veksforda, uvek pred Božić, na dan svog rođendana. Dablin je mreža ulica, trgova, spomenika, anegdota i sećanja, najpre na robnu kuću Kleriz, gde su piščeva majka i tetka kupovale božićne poklone.
Od drugog poglavlja ovog nevelikog memoarskog vodiča kroz Dablin Banvilu društvo pravi Cicero, čovek sa oštrim okom za detalje i kataloškim poznavanjem svih kutaka grada. Izvanredan stilista i pisac od pažljivo razmerene reči, Banvil u sentimentalnom bedekeru sa ljubavlju i odanošću rekonstruiše svoj privatni Dablin, u kom glamur pobeđuje glad, i nostalgija trijumfuje nad krizom. „Alhemija vremena radi u blistavom bezdanu”.
Bonus video – Luna park: Pouke i naravoučenija neobičnog Džonija
