0
Slika Turske iz 2016. sa svim njenim dvojnostima i slika tela „dok se trese od sunca / kao tek formirana ledenica“ preovladavaju u knjigama koje preporučujemo ove nedelje: „Povratak na Zejrek“ Vladimira Jaćimovića i „Sada smo na ostrvima“ Jasmine Topić.
Vladimir Jaćimović – „Povratak na Zejrek“, Arhipelag 2022.
„Taj tajni život, nemoguć i tuđ“: u ove reči staju strast, usud i mrak jednog netipičnog književnog prvenca. Razglednica Istanbula, opervažena intimnim rekapitulacijama protagoniste – pilota i diplomate – ali i slike Rusije i Balkana, pretaču dramu jednog čoveka razuđenog identiteta u katalog kratkotrajnih idila i dugotrajnih razdora, sećanja i nesporazuma, rasplitanja bračnih tajni i porodične istorije.
U zapletu, koji slika Tursku iz 2016. sa svim njenim dvojnostima, Ilker Bozkurt se suočava sa zaboravljenim korenima i potisnutim sećanjem na jezik svoje bake. Poreklom iz Sandžaka, odakle njegova porodica dolazi u Tursku nakon Velikog rata, Ilker gradi karijeru u vojsci i diplomatiji, proračunato se distancirajući od svojih korena, suviše savestan i etičan da bi sebi oprostio kompromise.
Nesposobnost da se seti imena ljubavničinog sivog mačka signalizira da je Ilkerova muka duboko patrijarhalnih korena: on je sve vreme pod pritiskom neodrživih etalona etičnosti. „Kao da sam upao u neku životnu klopku, pa me tuđa kultura uvlači, preoblikuje i prilagođava sebi“, izgovara ovaj tišmijanski junak u trenucima zabranjene idile sa Vjerom. Ove reči ne znače da on zazire od susreta sa drugim kulturama, već odražavaju svu muku njegovih dvojnosti: profesionalnih i intimnih, osvešćenih i predosećanih. Mačkovog imena se ipak seti – onda kad sva druga svetla budu pred gašenjem.
Jasmina Topić – „Sada smo na ostrvima“, KCV „Miloš Crnjanski“, 2022.
Slika tela „dok se trese od sunca / kao tek formirana ledenica“ („a ispod odeće složeni / precizni slojevi vrućine“, u drugoj nekoj pesmi) udahnuće značenje obrazloženju žirija koji je Jasmini Topić, prošle godine u ovo vreme, dodelio nagradu „Milica Stojadinović Srpkinja“. Konstatacija da „pesnikinja povezuje elegijsko i ironijsko, propušta svakodnevicu u lirsko tkivo“ uspeva donekle da sumira četvrt veka umetničkog stvaranja i sedam zbirki poezije pesnikinje iz Pančeva – poezije koja je uvek „na mestu gde bi trebalo da je srce“. Baš kao u pesmi „Mesto srca“, otkriva se da na toj uporišnoj tački može da bude i slepa ulica, i otvorena knjiga, te potom mnoštvo tihih iznenađenja i klica budućih priča.
Zbirka od osamdesetak pesama podeljena je na pet tematskih ciklusa, koje priređivačica Gorica Radmilović naziva san, plavo, more, prostor i uspomene. Jasmina Topić ispituje otvorene prostore, fascinirana je svetlošću i bojama, topografijom Jadrana ali i gradovima koji se osvajaju tumaranjem. Svetlost se uvek vraća, kako hipnotički odaje istoimena pesma, splićući evociranje uspomena, upijanje utisaka i uvlačenje melanholije u misli kao reume u kosti.
Bonus video: Vlalukin čita iz knjige “Kaporova školica“_ Beogradska knjižara u kojoj se pušio hašiš
