Preporuka za čitanje: Novi roman Jelene Lengold i prvenac Vladimira Petrovića

Jelena Lengold, "Lakonogi dan", Arhipelag, 2022.U trećem romanu Jelene Lengold prvi put se ispoveda muškarac: varljivo zaštićen od životnih nepogoda, uspešni pisac Isidor Kraus živi u kvartu čijim je ulicama "carevala mrtva hladovina u svako doba godine", a veče padalo "brže nego bilo gde drugde u gradu".Piscu "Lakonogog dana" životna istorija presložiće se dramatičnije no junakinjama "Baltimora" i "Odustajanja". Manje je osetljiv od njih, a mnogo komotniji, zaptiven u pisanju i mudrijaškim intervjuima, u biranom društvu jednostavnosti i banalnosti. Međutim, školjka-kolevka Isidorovog života izvrnuće se za tili čas i izliti ga u drugi svet. Bilo da hita u putovanje Evropom, osvajanje žena ili pisanje, u svakom času raspolaže razrađenim strategijama bega – ali u begu od tumačenja sveta i svođenja računa, Isidor se sudara sa otkrićem bliskosti.

Jelena Lengold nežno ruši barijere sentimentalnosti i minira očekivanja: budućnost ne može doneti ništa sem samoće. Ako mislite da ste se obreli u gradu bez imena i među ljudima bez svojstava, znajte da je to zapravo utešna univerzalnost kakve ima samo još u muzici – u osam kompozicija čija lista na kraju romana tačno crta mapu sveta.Vladimir Petrović, "Kako postajemo ono što smo postali", Akademska knjiga, 2022.Prva knjiga proze Vladimira Petrovića deluje kao skup kazivanja i portreta: autor slika upečatljive karaktere i sudbine, u formi fikcionalizovane ili dramatizovane ispovesti. Pokoja priča i skica može se ovenčati žanrom "potere", kao "Priča o onima kojih nema", čiji narator žudi da u Trstu dohvati Džojsa; ili pak žanrom "posvete", kao "Ideološke vežbe", posvećene Rejmonu Kenou. Kazivanja izviru iz subjektivne percepcije junaka koji su usamljeni, potrošeni od rada, gladi ili ratovanja, uramljeni u času životnog iskušenja, ili kadrirani malo pre propasti i nestanka.Koristeći tehniku priređenog dokumenta, "doživljenog govora" i ispovesti, Petrović predstavlja ne samo ljudske sudbine nego i sudbine ljudskih zapisa, kao u priči "Ni život ne okusih kako treba". Fiktivni rukopis koji je izronio na jednoj beogradskoj pijaci i oko kog se ispovest plete jeste molba za pomilovanje, dve strane rukom pisanog teksta. "Gazda Milorad" otkriva tajnu i greh porekla beogradskog trgovca koji je imao sreću da ga usvoji bogata udovica, uprkos otporu okoline. Priča o zbivanjima s kraja XIX veka beleži krizu, uspon i dubok poraz uglednog trgovca koji skriva kobnu istinu o prošlosti.U smenjivanju depatetizovanog i uzvišenog lirskog tona, akteri Petrovićevih priča menjaju stepen bliskosti sa svojim slušaocem, koji im je nekad ispovednik, a nekad saučesnik, nehotice otkrivajući koliko ih je napatio neljudski svet.Bonus video: Glumice čitaju odlomke iz knjige Milene Marković

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=poznateglumiceitajuodlomkeizknjigemilenemarkoviaj-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3353836"]