Švedski autor Per Ulov Enkvist, jedna od istaknutih figura skandinavske književnosti 20. veka umro je juče u 86. godini, objavila je njegova porodica.
Enkvist je romansijer, dramaturg, novinar, esejista, čija su dela prevedena na desetine jezika, od „Kristalnog oka“, objavljenog 1961. do „Knjige parabol“ iz 2013. godine.
Kod nas su, između ostalog, objavljene knjige „Biblioteka kapetana Nema“, „Knjiga o Blanš i Mariji“, „Planina Tri pećine“ i „Poseta kraljevog lekara“, o ludilu danskog kralja Kristijana sedmog, za koju je dobio nagradu August (po piscu Strindbergu), najviše švedsko književno priznanje, kao i nagradu za najbolju stranu knjigu u Francuskoj.
Bio je i koscenarista filma „Pele osvajač“, u režiji Bilea Augusta, koji je 1987. dobio Oskara za najbolji strani film (kao danski kandidat).
Enkvist je proizveo moćno delo ulazeći u senke istorije i sopstvene biografije, navodi Frans pres. U mladosti je bio sportista (takmičio se u skoku uvis), a velikim delom je inspirisan svojim usamljeničkim detinjstvom na krajnjem severu Švedske gde je živeo u jednoj bergmanovskoj atmosferi.
Za svoju autobiografiju „Drugi život“, koja je izašla u Švedskoj 2008. godine, dobio je drugu nagradu August.
Proces pisanja autobiografije, rekao je, omogućio mu je da još jednom promisli i ostavi za sobom bolne uspomene vezane za spavanje u krevetu namenjenom njegovom mrtvorođenom bratu, ili za prazninu nastalu iza oca koji je preminuo kada je Enkvistu bilo manje od godinu dana ili za strogu majku koja ga je terala da izmisli greh, samo da bi se ispovedio, prenosi AFP.
Na univerzitetu se okrenuo novinarstvu i pisanju. Za dlaku su mu izmakle kvalifikacije za Olimpijske igre u Rimu 1960. ali je kao novinar izveštavao sa Igara u Minhenu 1972. kada su palestinski ekstremisti oteli i ubili pripadnike izraelskog tima.
Odrastanje mu je takođe bilo obeleženo depresijom, sumnjom u sebe i egzistencijalnim pitanjima. Imao je 20 godina kada je njegov omiljeni pisac, Stig Dagerman, izvršio ubistvo u 32.
– Mislim da sam hteo da budem pisac čitavog života i nisam odustajao iako nije bilo lako preživeti – rekao je u intervjuu za AFP 2011.
U svom stanu u Stokholmu imao je jednu „egocentričnu“ policu na kojoj su bile samo njegove knjige, objavljene na raznim jezicima.
– Svaki put kada padnem u depresiju jer ne pišem, pogledam u ovu policu i kažem sebi, pa, ima tu sedam metara, nije da nisam ništa uradio, tako da mogu mirno da umrem.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar