0
Slikarka, ljubavnica i muza Pabla Pikasa Fransoaz Žilo umrla je u 101. godini u bolnici na Menhetnu.
Vest je za Njujork tajms potvrdila njena kćerka Aurelija Engel koja je rekla da je Žilo imala problema sa srcem i plućima, piše „Gardijan“.
Žilo je 40 godina starijeg Pikasa upoznala kada je imala 21 godinu i bila je jedina, od njegovih brojnih ljubavnica, koja je odlučila da ga ostavi 1953. godine, nakon 10 godina veze i dvoje dece.
– Mislite li da će ljudi biti zainteresovani za vas? Čak i ako mislite da vas ljudi vole, to će biti samo neka vrsta radoznalosti koju će imati prema osobi čiji je život tako intimno dotakao moj – rekao joj je slavni slikar kad ga je ostavljala, prisetila se jednom prilikom Žilo.
Svoju desetogodišnju vezu s njim do detalja je opisala u knjizi „Život sa Pikasom“ koja je objavljena 1964. godine i po kojoj je snimljen film „Preživeti Pikasa“ s Entonijem Hopkinsom u glavnoj ulozi. Međutim, nakon raskida, umetnica je obnovila svoju karijeru i postala je slavna, uprkos tome što je Pikaso vršio pritisak na galerije da ne prikazuju njena dela. Žilo je nastavila da izlaže svoja dela koja se sada nalaze u više od 10 muzeja, uključujući Metropoliten muzej i Muzej moderne umetnosti u Njujorku i Centar Žorž Pompidu u Parizu.
Portret njene ćerke, „Paloma na gitari“, koji je Žilo naslikala prodat je za 1,3 miliona dolara na onlajn aukciji 2021. godine.
Priču o svom životu, koju je želela pa podeli s drugima, manje-više je ispričala kroz memoare „Život sa Pikasom“, koju je napisala zajedno s Karltonom Lejkom, američkim novinarom. Njen otac, agronom po struci, odmalena joj je jasno stavljao do znanja da bi više voleo da je umesto nje dobio sina.
– Moja jedina moguća reakcija bila je ljutnja. Ali pošto nisam mogla da pokažem svoj bes, počela sam da gajim osećanje ogorčenosti – govorila je ona.
Kao što je detaljno opisano u memoarima, u svojoj 21. godini Žilo započinje život s Pikasom koji u tom trenutku ima 61. i uveliko je slavan. Pikaso joj je obezbedio atelje i podstakao je da slika. Zauzvrat, ona ga je obožavala. Bila je njegov knjigovođa, tumač i majka njihove dece, Kloda i Palome. Veza je cvetala, bar neko vreme. U teškim trenucima, koji su usledili, pred njom je paradirao niz potencijalnih rivalki, među kojima su najpoznatije Dora Mar, slikarka i fotografkinja, i Olga Hohlova, Pikasova prva žena, ruska plesačica koja ih je pratila u stopu.
Žilo je u svojim memoarima pisala o Pikasovoj nežnosti u pojedinim trenucima, ali i napadima okrutnosti. Jednom joj je, prilikom žučne svađe, zapretio da će je zapaliti.
– Uzeo je zapaljenu cigaretu i prislonio mi je na obraz. Mora da je očekivao da ću se povući, ali sam bila odlučna u odluci da mu ne pružim to zadovoljstvo – kazala je u jednom od poslednjih intervjua za „Njujork tajms“ dodajući:
– Kad smo bile mlade, učili su nas da ćutimo. Učili su nas da je lakše osvojiti drugo mesto nego prvo. Kažete sebi da je to u redu, ali nije u redu. Važno je da naučimo da se izražavamo, da kažemo šta je to što volimo i što želimo!
Napuštanje Pikasa bio je dug i mukotrpan proces koji je okončan 1953. Dve godine kasnije udala se za umetnika Luka Simona s kojim je dobila ćerku. Razveli su se 1962, da bi se 1970. udala za Džonasa Salka, koji je radio na razvijanju vakcine protiv dečje paralize. Taj brak je potrajao do njegove smrti 1995. godine. Na pitanje da li je ikad pomislila da su joj Pikaso ili njegovi prijatelji umetnici Šagal, Brak, Matis i Đakometi konkurencija, odgovorila je:
– Nisam nikada razmišljala o tome. Počela sam da slikam sa 3 godine. Kao dete, ne razmišljate o sebi. Niste sposobni za nešto tako. Ljudi sa kojima sam provodila vreme bili su u potpunosti posvećeni svom poslu. Bila sam puna divljenja prema njima. Oni su mi pomogli da sazrim. Shvatila sam da, ako su oni toliko veliki, onda ni ja nisam mala – kazala je ona u pomenutom intervjuu.
Bonus video: Pablo Pikaso
