„U svetu opće nesigurnosti, koja je evo sada i potencirana ovom pandemijom, koja već dugo traje i ko zna koliko će još trajati, nije čudno da ljudu biraju jedan ili najviše dva identiteta za koja se vrlo čvrsto drže kako bi imali nekakav oslonac, neko uporište u životu. Zaista, u ovoj zbrci znakova oko nas, kada je teško reći ja sam to i to, nije čudno da se ljudi učlanjuju u velike organizirane političke stranke, da deluju aktivno u radu verskih zajednica ili da prihvataju vrednosti organizranih religijskih grupa, sve to deluje kao zaštita i nije zaista čudno“, kaže Goran Golovko pred premijeru predstave „Perpleks“ u Užicu.

Komad „Perpleks“, po tekstu nemačkog dramskog pisca, značajnog na evropskoj pozorišnoj sceni, Marijusa fon Majenburga, prva je premijera u novoj sezoni u Narodnom pozorištu Užice. Majenburg u svojim komadima uglavnom preispituje savremenog čoveka na način koji narušava i problematizuje njegov odnos prema sopstvenom nejasnom identitetu, polu ili nasleđu. Njegovi junaci se često gube u hladnoj racionalnosti savremenog sveta pokušavajući da dostignu punoću ljudskih odnosa. Kroz gorčinu kojom ocrtava modernog čoveka crpi i duhovitost i ljubav prema svojim junacima.

U komadu „Perplex“ antijunaci otvaraju apsurde svoga postojanja u nizu komičnih situacija u kojima se ne snalaze, a istovremeno žele impresionirati sebe i druge usiljenom unutrašnjom sigurnošću i nepostojećom snagom.

„Marijus fon Majenburg je bio dovoljno lucidan da ostavi mogućnost svim ostalim teatrima da lica u komadu nazovu imenima glumaca koji igraju u predstavi. Njegova lica su nazvana po glumcima koji su u Berlinu igrali u praizvedbi, kojima je bio zahvalan a i ja sam zahvalan užičkim glumcima što su na to pristali, jer je za to potrebna jedna prilična doza i umjetničke i ljudske hrabrosti, ne samo otvorenosti. Komad se bavi pitanjem višestrukosti i fluidnosti naših identiteta a to suočenje nije uvjek lako, jednostavno i prijatno. Glumci su se hrabro i otvoreno uhvatili u koštac sa vlastitim pitanjima, ko sam, što sam, što u životu zapravo radim i kuda idem? Iako je u pitanju komedija, kojoj težimo da bude pitka, prijemčiva, humoristična, da se ljudi i nasmiju, nije uvek jednostavno sebe sagledati u ogledalu na način na koji to nemaš prilike inače raditi“, kaže za Nova.rs reditelj predstave Goran Golovko.

Golovko ističe privilegiju glumaca u odnosu na druge profesije, zato što radom na ulogama istražuju razne aspekte svoje lićnosti, biraju one koje su im potrebne za pojedinu ulogu pa tako mogu igrati i masovne ubice, svetice, prostitutke, lopove i perverznjake ali i najveće pravednike na svetu. Glumci sve to u sebi prepoznaju, zanatom i svojim umetničkim umećem kanališu da bi na kraju publici osvetlili ljudsko ponašanje i prirodu iz različitih uglova. Specifičnost da se glumci na pozornici jedni drugima obraćaju svojim vlastitim imenima, valiki je zadatak i hrabrost, kao što je to i u svakodnevnom životu, pogotovo danas.

„U svijetu opće nesigurnosti, koja je evo sada i potencirana ovom pandemijom, koja već dugo traje i ko zna koliko će još trajati, nije čudno da ljudu biraju jedan ili najviše dva identiteta za koja se vrlo čvrsto drže kako bi imali nekakav oslonac, neko uporište u životu. Zaista, u ovoj zbrci znakova oko nas, kada je teško reći ja sam to i to, nije čudno da se ljudi učlanjuju u velike organizirane političke stranke, da deluju aktivno u radu verskih zajednica ili da prihvataju vrednosti organizranih religijskih grupa, sve to deluje kao zaštita i nije zaista čudno. U našim tranzicijskim zemljama, u vremenu nakon onog socijalističkog perioda i svega što se dogodilo, pokušamo redefinirati svoj identitet. Naravno da su naši nacionalni i religiozni identiteti jako važni ljudima i da ih svaka zemlja gradi na svoj način a opet vrlo slično. Pri tom se, upravo zbog ovog straha od nesigurnosti, javlja i bojazan da ako priznamo da nismo u svakom trenutku jedno, jer smo jedno u porodici, drugo smo na radnom mestu, treće smo na ulici, četvrto u druženju u kafiću, peto tokom bogosluženja, nije lako priznati da nismo tako jednoznačni i jednostavni, to suočenje nije lako. Ova predstava s time korespondira“, ističe Golovko.

Marijus fon Majenburg je pisao komad iz perspektive nekog ko živi u Berlinu i sa čime se suočavaju njegovi sugrađani na svakodnevnom nivou u savremenom nemačkom društvu. Mogućnost da glumci sebe nazovu svojim imenima, daje priliku da se radnje komada smeste u prilike druge zemlje i prilagodi jezički i dramaturški što je u ovoj izvedbi i učinjeno.

Saradnja sa užičkim pozorištem nije prva za Golovka, pre oko jedanaest godina za ovo pozorište režiro je predstavu „Rumunija 21“ po tekstu mladog rumunskog pisca Štefana Peka.

„Moje iskustvo rada sa užičkim ansamblom je pozitivno, pretpostavljam da sam ostavio pozitivan utisak pa sam u svim godinama između bio u kontaktu sa umetničkim direktrom Nemanjom Rankovićem“. Da ponovno dođem u Užice, bila je njegova ideja, da postavimo komad koji će bitu suvremenog senzibiliteta ali isto tako dovoljno privlačan za publiku. Tako je izbor pao na Perpleks, Mariusa fon Majenburga, tako sam sada došao u Užice“, dodaje Golovko.

Goran Golovko rođen je 1965. u Splitu. Studirao je Pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, zvanje akademskog redatelja stekao je na Akademiji dramske umetnosti u Zagrebu. Od 1989. do 1991. bio je umetnički direktor Omladinskog pozorišta DADOV u Beogradu a od 1996. do 2004. bio je redatelj i voditelj Dramskog studija u Gradskom kazalištu mladih Split. Od 2004. do 2006. godine umetnički voditelj u istom kazalištu, gdje je režirao i niz predstava s profesionalnim ansamblom. Od 2006. do 2008. ravnatelj je Drame Hrvatskog narodnog kazališta Split. Potom, od 2008. godine, nastavnik je na preddiplomskim i diplomskim studijskim programima Gluma Umetničke akademije u Splitu gde je obavljao dužnosti i predstojnika Odseka za kazališnu umetnost. U razdoblju od novembra 2014. do oktobra 2018. godine Goran Golovko bio je intendant HNK Split, nakon čega je do jula 2019. godine bio vršilac dužnosti intendanta. Sada je zaposlen na Umetničkoj akademiji Sveučilišta u Splitu, u umetničko-nastavnom zvanju izvanrednog profesora.

Komad „Perpleks“, koji će u Užicu premijerno biti izveden u petak 24. septembra prevela je Dunja Dragojević Kersten. U predstavi igraju Vahdin Prelić, Dejan Maksimović, Biljana Zdravković i Dragana Vranjanac. Scenu i kostim potpisuje Mia David, asistent scenografa i kostimografa je Zoja Erdeljan, dizajn zvuka Nikola Pejović.

Bonus video: Milena Vesić o predstavi „Široka zemlja“