5
Predstava "Dora ili Ko će da prošiva prsluke?" premijerno će biti izvedena 28. decembra u 20 sati u Bitef teatru.
Autorke komada „Dora ili Ko će da prošiva prsluke?“ su Andreja Kargačin, Dora A koje su, pored Natalije Stepanović, i izvođačice, dok advokaticu tumači Emina Đuran Milić.
Predstava „Dora ili Ko će da prošiva prsluke?“ nastala je u kontekstu studentskih i građanskih protesta u Srbiji, navode iz Bitef teatra. Zasnovana je na pismima koje razmenjuju autorka i Dora, njena drugarica iz detinjstva, aktivistkinja koja se nalazi u političkom egzilu zbog sudskog postupka, pokrenutog nakon prisluškivanog razgovora. A optužba glasi – rušenje ustavnog poretka.
Egzil je, objašnjavaju autorke, stanje pocepane svesti: nije samo napad na slobodu protestovanja i izražavanja nego i na doživljaj sopstvenog identiteta. Kroz komad traže načine da Dora, od proterane osobe kojoj su oduzeta lična dokumeta, postane prisutna tamo gde bi inače bila uhapšena. Propituju na koji način umetnost i prijateljstvo mogu da prevaziđu Dorinu situaciju, da isprave ono što je pogrešno, i „sruše“ ustavni poredak.
Rediteljka Andreja Kargačin napominje da je Dora osoba sa poternice i iz novinskih članaka:
„Dora je i diplomirana komunikološkinja koja voli da radi jogu. Dora ima specifičan smisao za humor i mnogo bolju cirkulaciju od mene. Dora je osoba koja stoji na Dorinom mestu, nosi Dorinu odeću i govori u Dorino ime. Dora je osoba koja ima nešto zajedničko sa ljudima kakvi su Ana Pavlova, Ai Veivei, Maks Ernst, Leonora Karington, Česlav Miloš, Nađa Tolokonjikova, Andre Breton, Josif Brodski, Ovidije, Hose Limon, Pola Nirenska, Paul Hindemit, Rudolf Nurejev, Sergej Djagiljev, Ernst Krenek, Sveti Jovan Bogoslov sa Patmosa, Arnold Šenberg, Mark Šagal, Vladimir Nabokov, Pit Mondrian, Oskar Kokoška…“
Iako je saradnja sa osobom u egzilu koja aktivno učestvuje u svakom delu stvaralačkog procesa specifično iskustvo, krenule su od jednostavnog pitanja: koji su sve načini da se Dora pojavi na sceni?
I razmenjivale su pisma, te tako Andreja Dori piše:
„Ovo je predstava o mojoj drugarici Dori koja ne može da dođe na premijeru. O tome kako je do toga došlo. O tome kako se nas dve znamo ceo život. O konceptualnom terorizmu i ilegalnoj umetnosti. O meni i o tome kako sam stalno nervozna“.
Dora joj uzvraća da bi mogla biti bilo ko, da bi mogla da se predstavi kao Frida, Tisa ili Asja…
„Shvatila sam da neću. Da sada, kada nemam pasoš ni ličnu kartu da to uradim, želim više nego ikada da dokažem da to jesam ja. Znam da bih mogla da uzmem drugi identitet i osmislim bilo koju priču o mom dosadašnjem životu, neverovatnu priču koja bi ljude ostavljala impresionirane, ili bez teksta. Ali zašto to raditi kad mi je pravi život sam po sebi dovoljno dobra fikcija?„.
U pismima, koja su razmenjivale, pojavljuju se i imena Doroti iz Oza, Marine Abramović, Dorine mame, tate, Muhameda Morsija, Franca Kafke, Miloša Lolića, Darka Rundeka, Dorinog advokata, Slavoja Žižeka, Hajnera Milera, Nerona, Ivana Groznog, Mila Raua…
Uoči premijere u Bitef teatru citiraju i reči advokatice:
„Odredbom člana 3 Zakona o kulturi Republike Srbije, kao jednog od osnovnih načela kulturnog razvoja, dozvoljena je sloboda izražavanja u kulturnom i umetničkom stvaralaštvu. Time, reč izgovorena na sceni ne može da se shvati kao pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka i napad na ustavno uređenje“.
Dramaturško-mentorsku podršku autorkama u radu je na predstavi „Dora ili Ko će da prošiva prsluke?“, pružila Ana Dubljević, za dizajn scene i kostima bila je zadužena Ema Pavlović, kompozitorka je Katarina Ranković, organizatorka Lenka Miloradović, a konsultanti su Borisav Matić i Miloš Lolić.