Tina i ja smo održali kontakt tokom godina - išao bih na njene svirke u Londonu. Naš poslednji susret bio je 2018. godine, vrlo kratko, na svetskoj premijeri njenog mjuzikla. Bilo je veoma tužno jer joj nije bilo dobro, seća se Martin Ver čuvene Tine Tarner koja je preminula 24. maja.
U čast slavnih koji su nas napustili u 2023, “Obzerver” ovih dana objavljuje sećanja njihovih bliskih prijatelja, takođe velikih imena iz sveta kulture. Među njima je i producent i muzičar grupe Heaven 17 Martin Ver koji se prisetio “skromne zvezde Tine Tarner koja je mogla da snimi hit pesmu iz prve”. Prenosimo sećanje u celosti:
Nekoliko nedelja pre nego što sam upoznao Tinu Tarner 1982, video sam je kako nastupa u Londonu. Bio sam veliki fan. Iako sam, pre svega, bio poznat po stvaranju elektronske muzike, voleo sam sve, a “River Deep, Mountain High” je bila moja omiljena pesma. Ali,Tina tada nije imala ugovor. Jedini način na koji je mogla da zarađuje novac bio je tako što je putovala i izvodila stare hitove. Zaista je bilo zapanjujuće. Mogla je da zaradi dobar novac radeći to, ali nije, naravno, želela time da se bavi do kraja života.
“Upao” sam u njen život, kada sam sastavljao album starih pesama preformulisanih u novim kontekstima. Džejms Braun je odustao u poslednjem trenutku – ili, bolje rečeno, njegovi advokati. I tako sam u kancenaliriji “Virgin Records” oplakivao svoju sudbinu, pitajući se ko bi mogao da zapeva “Ball of Confusion” od The Temptations.
Šef “A&R” je poznavao Tininog menadžera, Rodžera Dejvisa i sledećeg minuta Glen Gregori i ja smo leteli u Los Anđeles da je dočekamo. Pomisao da će se ta dva naivna momka iz Šefilda sresti sa briljantnom muzičkom poluboginjom, bila je nestvarna.
Tina je bila slatka, prijatna, kuvala nam je čaj, iznosila keks. Živela je u drvenoj kući u stilu ranča na brdima. Delovala je prilično lagano, što je neverovatno s obzirom šta je prošla u ne tako davnoj prošlosti (razvod od nasilnog muža Ajka 1978). Ispričala mi je nekoliko teških stvari o tome kako ju je Ajk tukao, o njegovoj teškoj zavisnosti od kokaina.
Biti u studiju sa njom bilo je neverovatno od samog početka. Prvi put kada je ušla, samo je otišla do mesta gde je bio bend i sve je bilo gotovo u trenu. Snimili smo “Ball of Confusion”, a kasnije i njen povratnički singl iz 1983. “Let’s Stay Together”, koji sam producirao, oba iz prve. Jedini način na koji mogu da opišem ta iskustva je onaj osećaj kada prvi put čujete nešto i sigurni ste da je to nešto što će živeti zauvek. To se nikada više nije dogodilo u mom životu.
Kada smo svirali na “Channel 4” šou “The Tube” sa Tinom, njeno dugogodišnje iskustvo uživo na bini i TV-u bilo je očigledno. Znala je kako da prati i osvoji svaki ugao kamere.
Shvatio sam da je njena poniznost veliki deo njene sposobnosti da se poveže sa publikom. Nikada nije bila neko ko bi izašao na binu i rekao „Zdravo, Hjustone“. Želela je da ima direktnu ličnu vezu sa svakom osobom koja gleda njen koncert ili je kod kuće gleda na malom ekranu. Mogli ste je videti kako pazi na svakoga.
Zamolila nas je da napišemo neke pesme za njen sledeći album, koji je postao višemilionski prodavan “Private Dancer”. Nismo mogli jer su nam glave već bile u našem sledećem projektu, i bili smo prilično zastrašeni idejom da pišemo i za nju. Umesto toga, predložili smo omote, poput Dejvida Bouvija iz 1984, što je ona sjajno uradila. Da li se kajem što nisam pisao za nju? Ne, ali žalim zbog tantijema!
Bilo je jasno da je Tina želela da pokuša da prisvoji moć onoga što je pre nje bilo rezervisano za muškarce – tron rokenrola. I ona je to uradila. Takođe, to je uradila bez uključivanja u društvo slavnih ili bilo kakvog samouveličavanja, za razliku od mnogih pop zvezda danas. Zaobišla je celu tu mašineriju, a ljudi su bili privučeni zauvek.
Održali smo kontakt tokom godina – išao bih na njene svirke u Londonu, i pozdravili bismo se. Naš poslednji susret bio je 2018. godine, vrlo kratko, na svetskoj premijeri mjuzikla “Tina”. Bilo je veoma tužno jer joj nije bilo dobro. Ali, pre toga, video sam njen pretposlednji nastup u Londonu 2009. Imala je dva i po sata pun nastup, plesala je i pevala. Nisam mogao da verujem kakva je bila njena energija sa skoro 70 godina – a kasnije sam saznao da je bila bolesna.
Neverovatno sam ponosan što sam bio deo tog putovanja kao jedan od stotina ljudi koji su joj pomogli. Još uvek imam njena pisma. Zanimljivo, kancelarija Rodžera Dejvisa stupila je u kontakt sa mnom pre neki dan – hteli su da mi pošalju Tinino pismo koje su nedavno pronašli. Kladim se da je sjajno.
Bonus video: Koncert pevačice Bijonse