4
Jedna od zapaženijih projekcija tokom upravo završenog filmskog festivala „Slobodna zona“ bila je upravo projekcija filma „Slobodnim stilom za Montenegro“. Šta je sloboda, da li ima cenu, koliko smo spremni da se žrtvujemo za nju i da li se ona nalazi sa druge strane granice ili u nama samima, teme su kojima se bavi mladi albanski reditelj Ardit Sadiku (30) u svom dokumentarcu „Slobodnim stilom za Montenegro”, prikazanim u okviru regionalnog takmičarskog programa 17. Slobodne zone.
Ardit je drugi put u Srbiji. Gostovao je 2019. na „Palićkom festivalu“ filmom „Zaboravljena planina”, a prvi mu je put u Beogradu. Do sada je snimio četiri dugometražna ostvarenja, ali na „Slobodnom stilu” debituje kao reditelj dokumentarca.
Kada je od jednog od svojih glumaca čuo priču o Toninu Điniju, koji je 1987. prebegao iz Albanije u tadašnju Jugoslaviju tako što je preplivao 18 kilometara, pomislio je da mora da snimi film o njemu.
– Dopala mi se ideja o slobodi za kojom je Tonin tragao, jer je u tadašnjem totalitarnom komunističkom režimu Envera Hodže bilo toliko prepreka i zabrana, da nije mogao da radi ono što hoće. Hteo sam da kamerom posvedočim svemu onome kroz šta je prošao tokom tog bekstva – kaže Sadiku za Nova.
U filmu pratimo Tonina kako se vraća na „mesto zločina”, odnosno prelazi ceo put od trenutka kada je, sa prijateljem Pjerinom Đekom, u devet uveče zaplivao sa obala plaže u selu Velipolje kod Skadra, sve do Ulcinja, gde je doplivao devet i po sati kasnije, noseći poslednjih 500 metara bolesnog druga na leđima. Nažalost, Pjerin je u toku bekstva doživeo srčani zastoj i preminuo je samo 100 metara od obale. (Pronalaženje njegovih posmrtnih ostataka koji su bačeni u masovnu grobnicu, posebno je potresna epizoda filma).
– Kada sam čuo za Toninovu priču zapitao sam se koliko je visoka cena slobode; da, ako želiš da budeš slobodan, moraš da napustiš svoju zonu komfora i da rizikuješ mnogo, često i sopstveni život. Tonin je shvatio da u hermetičnoj zemlji iz koje niko ne može da izađe bez posebne dozvole, jedini način je bekstvo plivanjem. Zapitao sam se zašto je to uradio i zato sam snimio film – izjavio je Ardit nakon projekcije filma.
Za Tonina je Jugoslavija bila odskočna daska ka zapadu. Iz Ulcinja su ga sproveli do Beograda, tamo kratko držali u Padinskoj skeli a onda ga pitali gde želi da ide – u SAD, Kanadu ili Australiju. Odlučio je da ode u Ameriku. Nakon šest godina, kada je Albanija počela da se otvara, Tonin se prvi put vratio u domovinu. Nastavio je da živi između dva kontinenta, sve donedavno kada se za stalno preselio u Skadar.
– Osećam se loše što ovo kažem, ali mislim da Tonin, zapravo, nikada nije pronašao slobodu. U Americi je imao moždani udar i bio u komi četiri meseca. Posle toga nije bio radno sposoban što je značilo da je, praktično, beskućnik. Zatim se razveo. Bio je to šok za šokom i digao je ruke od života u Americi. Odlučio je da se vrati u Albaniju, u porodičnu kuću jer je to, u ovom trenutku, za njega bolji izbor od SAD – rekao je Ardit Sadiku.
Reditelj koji je rođen u Skadru a radi u Tirani, kaže da se Albanija dosta promenila poslednjih godina.
– Tamošnja omladina je puna optimizma i nade i želi da izgradi bolju budućnost. Ti mladi ljudi su više orijentisani ka ispunjenju svojih želja jer su prethodne generacije, njihovih očeva i dedova, bile pod strogom kontrolom vlade i bilo im je zabranjeno da ostvaruju snove sem, jedino, kao Tonin, bekstvom – zaključio je Ardit Sadiku za Nova.
Film „Slobodnim stilom za Montenegro” biće dostupan od 10. do 20. novembra na platformi KinoKauch.
*Zahvaljujemo festivalu „Slobodna zona“ i Mladenu Savkoviću na ustupljenom materijalu.
Bonus video: Glas, dirka, bas – East of the sun