0
"Moje nove pesme uvek su mi najomiljenije", govorio je veliki američki pesnik i čuveni izdavač Lorens Ferlingeti. I pisao ih je sve do poslednjeg dana. Poslednji bitnik, jedan od onih koji su uneli prevrat u američku i svetsku kulturu, preminuo je u ponedeljak u 102. godini u svom domu u San Francisku.
Lorens Ferlingeti, jedno od ključnih imena savremene američke književnosti, autor je brojnih zbirki poezije, proze, eseja i dramskih tekstova, a u njegovoj bibliografiji, od prve knjige „Slike nestalog sveta“ (1955) do autobiografskog „Malog dečaka“ (2019), objavljenog u njegovoj 101. godini, upisano je oko 40 naslova. Pored toga, prevodio je mnoge pesnike sa italijanskog i francuskog, a kao izdavač objavio je neke od najznačajnijih naslova iz svetske književnosti 20. veka.
Među njima su i proza Džeka Keruaka ili prevratnička poema „Urlik“ Alena Ginzberga (1956) zbog koje je, zajedno sa autorom, dospeo i pred sud zbog optužbi za opscenost. Pesnici su pobedili u tom procesu, a „Urlik“ je prodat u milion primeraka, kao i Ferlingetijeva najznačajnija zbirka „Koni Ajlend uma“, objavljena dve godine kasnije. Vremenom su obe knjige postale najuspešnije ikada objavljene u Americi. (Ceo sudski proces i dešavanja oko njega tema su i igranog filma „Urlik“ iz 2010. u režiji Roba Epstina i Džefrija Fridmena, u kom Džejms Franko igra Ginzberga, a Endrju Rodžers Ferlingetija).
Ferlingeti je svetu, uprkos turbulentnom životu, pristupao sa njemu svojstvenom vedrinom. Rođen je 1919. godine u Njujorku, a oca, italijanskog doseljenika nikada nije upoznao, jer je umro dok budući pesnik još nije rođen. Majka mu je ubrzo nakon toga primljena u duševnu bolnicu, a odgajali su ga prvo njegova tetka u francuskom Strasburu, a posle i hranitelji u Americi.
Po završetku srednje škole pisao je za novine o sportu, a pred Drugi svetski rat objavio je i prve priče. Kao marinac se iskrcao u Normandiji, preživeo Dan D, vratio se u SAD, magistrirao englesku književnost na Kolumbiji, a onda se uputio u Pariz, da doktorira na Sorboni. Na brodu ka Francuskoj upoznao je buduću suprugu, inače unuku južnjačkog generala Edmunda Kirbi-Smita. U Parizu je tih godina oduševljen filozofijom egzistencijalista, a u poeziji se oslanjao na simboliste, T.S. Eliota i nadrealiste. Njegove pesme odlikuju humor, eksperiment, neusiljena erudicija, a još od prve zbirke, objavljene u doba Ajzenhauera, često i vrlo jasan angažman.
Po povratku iz Evrope u Ameriku, odselio se u San Francisko 1951. i dve godine kasnije, zajedno sa studentom Piterom D. Martinom, otvorio je „Siti lajts“, utočište za mnoge tada nepoznate, andergraund pisce ili muzičare poput mladog Boba Dilana i članove sastava Grateful Dead.
Sve može da bude poezija ako se tema i motiva dohvati neko darovit, pokazivao je u svojim radovima. „Pesma bi trebalo da unese ekstazu i bude negde između govora i pevanja“, objašnjavao je, između ostalog, u govoru na uručenju Frostove nagrade 2003. godine.
Ferlingetija su slavili kao rodonačelnika bit poezije, ali je on odbijao da sam sebe zove bitnikom i da se svrstava u bilo kakve okvire, pa taman u njima bio i među bliskim prijateljima kakvi su bili Ginsberg, Keruak, Vilijem Barouz, Gregori Korso, Kenet Reksrot i drugi umetnici okupljeni oko njegove kultne knjižare. Insistirajući na slobodi i jednostavnosti, i u pisanju i u životu, doživljavao je sam sebe kao pesnika „široko otvorene“ poezije.
Osim pisanja, bavio se i slikarstvom, a njegovi radovi čuvaju se u galerijama i muzejima širom Amerike. Bio je i oštar kritičar svega što je smatrao pretnjom po običnog čoveka, po životnu sredinu i bazičnu demokratiju.
„Trebalo bi da što ste stariji postajete sve konzervativniji. A izgleda da je baš obrnuto“, rekao je za „San Francisko kronikl“ još 1977. Određivao se kao „filozofski anarhista“, ustajući uvek protiv svake vrste totalitarizma.
Dobitnik je i brojnih nagrada, ali se ni tada nije ustezao da javno izrazi svoj stav. Kada je 2012. proglašen laureatom Međunarodne nagrade za poeziju „Jan Panonski“ mađarskog PEN kluba, saznao je da je priznanje delimično sponzorisala i vlada Viktora Orbana i odlučio je da je odbije.
Pisao je do samog kraja. Na njegov 100. rođendan objavljen je izbor poezije iz njegovog bogatog opusa, a u 101. objavio je i knjigu „Mali dečak“, poetski ispisanu autobiografiju. U čast svog najvećeg pesnika, grad San Francisko je 24. mart, njegov rođendan, proglasio Danom Lorensa Ferlingetija, a njegovo ime nosi i jedna ulica.
U poemi „Autobiografija“ napisao je: „Živim miran život / „Kod Majka“ svakog dana / gledajući šampione / Danteovog bilijarskog salona / i francuske fliper zavisnike. / Živim miran život / na donjem Istočnom Brodveju. / Amerikanac sam. / Bio sam američki dečak…