0
Pre tačno 40 godina, Svetska alijansa za umetničku igru u okviru Međunarodnog pozorišnog instituta pri UNESCO-u, pokrenula je obeležavanje Međunarodnog dana igre. Izabran je 29. april, datum rođenja Žana Žorža Novera (1727-1810), začetnika moderne igre. Autorka poslanice za Svetski dan igre 2022 godine, je balerina i direktorka Nacionalnog baleta Koreje, Kang Sue-jin.
Planetarna proslava jedinstvene umetničke discipline, počiva na univerzalnosti jezika koji prevazilazi sve političke, kulturne i etničke granice, pružajući mogućnost ujedinjavanja ljudi oko zajedničkog i neponovljivog iskustva – igre.
Svake godine, po jedan slavni koreograf ili igrač upućuje poslanicu koja kruži svetom. Autora biraju Svetska alijansa umetničke igre i izvršni odbor Međunarnodnog pozorišnog instituta pri UNESCO-u. Poruka se prevodi na sve jezike sveta.
Zahvaljujući Beogradskom festivalu igre, mnoge autore je publika u Srbiji imala priliku da upozna. To su Jirži Kilijan, Akram Kan, Tvajla Tarp, Sidi Larbi Šerkauji, Murad Merzuki, Mats Ek, Magi Maren, Vilijam Forsajt…
Autorka poslanice za Svetski dan igre 2022 godine, je balerina i direktorka Nacionalnog baleta Koreje, Kang Sue-jin:
„Katastrofa zvana Covid-19 zaustavila je život kakav smo dobro poznavali i učinila da usred tragedije dobijemo vreme za preispitivanje značenja igre i igrača.
U dalekoj prošlosti, igra je bila primarno sredstvo izražavanja i komunikacije putem gestova. Razvijajući se kao scenska umetnost, postigla je umeće da gane dušu i inspiriše publiku.
Igra je umetnost trenutka, koju je teško vratiti u prvobitni oblik kada je završena, baš zato što je nastajala u sinergiji tela i duše. Igru čine efemerni momenti, pa su igrači predodređeni da budu u pokretu zauvek. Ipak, Covid-19 je ograničio, pa čak i zaustavljao igru u njenom originalnom obliku. Iako se situacija popravlja, predstave i dalje podležu mnogim ograničenjima. Ovo čini da negujemo dragocena sećanja na vreme kada su igra i igrači blistali poput dragulja, prenoseći ljudske želje i strepnje, volje i nade u život, čineći lepšim naš svet.
Slično tome, važno je podsetiti se da je nakon teških bolesti i nemilih događaja u Evropi, balet Žizela koji prikazuje ljubav jaču od smrti, izveden u Operi u Parizu, 1841. godine. To je bio snažan umetnički odgovor. Od tada je ovaj balet izvođen širom sveta da uteši i ohrabri ljudske duše koje je opustošila pandemija i strah od bolesti. To je i moje razumevanje umetnosti koje je dobilo smisao u predstavi o Žizeli, slaveći veličanstveni duh balerine koja pokušava da pobegne od težine zemaljskih nevolja.
Kao igrači, mi verujemo da treptaji naših krila daju nadu srcima onih koji vole umetnost i ulivaju hrabrost dovoljnu da se prevaziđe i ova pandemija. Moje srce već počinje da udara!“
Bonus video: Podcast Život na Srpskom – Jovana Kapešić
