0
Anđeli i arhanđeli vode se ljubavlju i to je najvažnija njihova odlika. Anđeli su bića služenja, kao što je i ova Zadužbina koja služi svom narodu i kulturi, rekao je patrijarh Porfirije na svečanosti u ovom zdanju kulture i obrazovanja.
Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca obeležila je danas 144 godine postojanja i slavu Svetog arhangela Mihaila. Svečanost je počela sečenjem slavskog kolača u prisustvu patrijarha Porfirija nakon čega su uručene plakete Odbora. Dobitnici su bili patrijarh Porfirije, ministarka kulture Maja Gojković, prof. dr Oliver Tomić, istoričar umetnosti, i pijanista Aleksandar Madžar, dok je docent Fakulteta likovne umetnosti Vladimir Milanović laureat Godišnje nagrade Galerije za najbolju samostalnu izložbu u sezoni 2021/2022 za postavku „Carbon copy“.
Plaketa je dodeljena patrijarhu Porfiriju u znak priznanja i zahvalnosti za naročito duhovno staranje o srpskoj kulturi i umetnosti, izraženu kroz višedecenijsku ljubav prema Kolarčevoj zadužbini i njenim programima.
– Ova slava je praznik zadužbinara. A Zadužbina je zasigurno izraz ljubavi prema Bogu, ali i brige prema svome narodu. Kolarc je podignut da bude stecište i saborno mesto svih ljudi koji se brinu o onome što je najvrednije u jednom narodu, a to je njegova duša koja se ovaploćuje vidljivo u različitim delima koja zajedno čine kulturu. Duša i kultura su neraskidivo povezane. Anđeli i arhanđeli vode se ljubavlju i to je najvažnija njihova odlika. Anđeli su bića služenja, kao što je i ova Zadužbina koja služi svom narodu i kulturi – rekao je patrijarh Porfirije.
Ilija Milosavljević Kolarac (1800-1878) srpski trgovac, podsetio je voditelj svečanosti Aleksandar Gajšek, ostavio je testamentom svoju imovinu prosveti i kulturi svoga naroda, osnivajući 1877. godine dve velike zadužbine: Književni fond (do danas je prevedeno i odštampano više od 200 književnih, naučnih i dela iz oblasti kulture) i Univerzitetski fond koji je bio namenjen podizanju Kolarčevog narodnog univerziteta, za predstavljanje naučnih, književnih i kulturnih dostignuća obrazovanih ljudi tadašnjeg vremena.
Kada je Ilija M. Kolarac preminuo 18. oktobra 1878. godine, poput groma odjeknula je vest o otvaranju testamenta.
– Sve moje imanje zaveštavam na korist mog naroda – glasila je prva rečenica Kolarčevog testamenta.
Osim odredbi koje se tiču novca namenjenog Književnom fondu, glavna stavka oporuke je da se „iz sveg imanja obrazuje fond iz koga će se vremenom imati podići srpski univerzitet“, kao zadužbina otadžbini za ostvarivanje prosvetnih ciljeva.
Zdanje Kolarčeve zadužbine, površine 4. 500 kvadratnih metara, podignuto je 1932. godine. U izgradnji su primenjena najsavremenija naučna znanja o akustici tog vremena, pa se Velika dvorana i danas smatra najakustičnijom salom za potrebe muzičkih izvođenja u Beogradu. Zgrada na Studentskom trgu svečano je otvorena nastupom Beogradske filharmonije u koncertnoj dvorani 4. februara 1932.
– Od osnivanja do danas Kolarčeva zadužbina poštuje volju ostavitelja da njegova imovina bude trajno namenjena kulturi, umetnosti i obrazovanju srpskog naroda – podsetio je novi upravnik Aleksandar Peković.
Dragocen klavir ponovo u Zadužbini
U foajeu Kolarca stoji klavir iz 1932. godine koji je vraćen u Zadužbinu nakon više od 30 godina. Na ovom instrumentu su svirali Sergej Prokofjev, Artur Rubinštajn i mnogi drugi.
– Nakon reparacije klavir će se svirati redovno. Srećan sam što mogu da kažem da su u Kolarcu u toku rekonstrukcije tako da će biti vraćen stari sjaj. Ovoj kući ne treba pomoć, potrebna joj je pažnja. Kolarac je otvoren za sve i svi su dobrodošli – istakao je Peković.
Bonus video: Koncert Nemanje Radulovića u Kolarcu