0
Sad postaješ poznat preko članstva u žiriju, a ne jer si svojim delom izborio mesto u njemu, kaže Jasmina Ahmetagić, a Vladislava Gordić Petković smatra da bi trebalo da pustimo NIN-ov žiri da radi svoj posao.
NIN-ov žiri koji će odlučivati o najboljim romanima za 2023. je nedavno upotpunjen novim imenima. Mariju Nenezić i Teofila Pančića, kojima je istekao mandat, zamenile su Tamara Mitrović, bivša novinarka i urednica književnog programa Doma kulture Studentski grad i Violeta Stojmenović, koja uređuje i vodi književne i druge programe u Narodnoj biblioteci Bor, kao i bibliotečki časopis “Beležnicu”. One su se pridružile prošle godine imenovanim članovima žirija Goranu Korunoviću, Mileni Đorđijević i Žarki Svirčev. Sudeći po biografijama, svo petoro imena zaslužuju pažnju i poštovanje. Međutim, prvi put se dešava da nijedna ličnost iz aktuelnog žirija nije autoritet u književnom svetu, atraktivno i važno ime. I, što takođe nije nebitno, svo petoro su nepoznati široj javnosti, što nikada nije bio slučaj sa NIN-ovim žirijem u prošlosti.
Naime, uvek je bila najmanje jedna, a često i više osoba u žiriju koje su privlačile pažnju kulturne i šire javnosti, i na taj način davale na značaju i popularnosti NIN-ove nagrade. U prošlosti su o najboljem romanu odlučivali: Borislav Mihajlović Mihiz, Nikola Milošević, Igor Mandić, Muharem Pervić, Milan Vlajčić, Predrag Matvejević, Bogdan Tirnanić, Ljiljana Šop, Gojko Tešić, Svetlana Slapšak, Marko Vešović, Čedomir Mirković, Vasa Pavković, Vladislava Gordić Petković, Teofil Pančić, Božo Koprivica…
– Tu nije toliko poenta u poznatosti, koliko u potvrđenosti. Ranije se podrazumevalo da član NIN-ovog žirija treba da bude autor više knjiga, što je valjda garancija njegovog posvećenog bavljenja književnošću. Sad postaješ poznat preko članstva u žiriju, a ne jer si svojim delom izborio mesto u njemu – kaže za “Novu” Jasmina Ahmetagić, književna kritičarka i teoretičarka književnosti.
Ona dodaje da je mnogo mogućih načina bavljenja knjizevnošću.
– Možeš voditi sjajne tribinske programe, na primer, ili se baviti uredničkim poslom u izdavaštvu ili u medijima, a možeš pisati knjige. Ima li vrednosne razlike u tim bavljenjima zavisi od percepcije. Za mene ima. Biranjem članova žirija na osnovu njihovog CV-ja, ali i ne i njihove prepoznatljivosti, što je jednako značaju, poručuje da razlike nema. Ne mislim da je to dobro, i to ne stoga što sud u tom slučaju nužno mora biti lošiji, manje utemeljen, nego zato što članstvo u značajnom žiriju ne treba da bude odskočna daska za razvoj karijere. NIN-ov žiri u idealnom smislu vidim kao skup prepoznatljivih, ostvarenih i potvrđenih ljudi. Tada i njihove greške nešto znače – zaključuje Ahmetagić.
Međutim, pisac i bivši član NIN-ovog žirija, Mihajlo Pantić, ima drugačije viđenje.
– Književnost se neprestano menja, menjaju se načini na koji se ona tumači, pa se saglasno tome menja i to ko je tumači, vrednuje i nagrađuje. A odluku ko su članovi žirija donosi onaj ko nagradu organizuje. U tom smislu mlađe kolege, aktuelni članovi NIN-ovog žirija, imaju moju punu podršku. Siguran sam da znaju da ih tradicija nagrade obavezuje, kao i činjenica da su u tom žiriju radili i naši značajni kritičari i profesori, i konačno, imaju priliku da dodatno učvrste neporeciv značaj te nagrade. Verujem da hoće, ali to ćemo znati tek kada istekne njihov mandat. Želim im uspešan rad, neka ga iskoriste i za afirmaciju vrednih dela i svojih kritičkih stavova – poručuje Pantić.
Profesor i istoričar književnosti, Gojko Tešić, ima ambivalentan stav kada je u pitanju aktuelni sastav NIN-ovog žirija.
– Ne sumnjam u žiri koji, uslovno rečeno, nema kompetencije. Neko ko je studirao književnost, neko ko ima uvid u savremenu produkciju, bez obzira što nema iskustvo u tim stvarima, ne znači da nije kompetentan. Ne bih sumnjao u mladu generaciju, ali bar jedan ili dvoje članova žirija bi morali da budu osobe koje imaju neku vrstu autoriteta u književnom svetu.
Profesorka književnosti i saradnica “Nove” Vladislava Gordić Petković, takođe bivša članica pomenutog žirija, smatra da NIN-ova nagrada nije deo komercijalnog talent šou programa pa da bi trebalo da se njen žiri puni imenima koja nešto znače i “nekako” zvuče u rubrikama „Zabava“ i „Crna hronika“.
– Eksperti iz oblasti nauke, umetnosti i kulture po pravilu su nepoznati široj javnosti, jer širu javnost njihove oblasti ne zanimaju sve dok se ne desi neka katastrofa kao što je poplava ili epidemija – kaže naša sagovornica i dodaje da već više godina živimo u paralelnim medijskim univerzumima.
– Normalno da moj asistent koji je autor knjiga o Milanu Mladenoviću i Džoniju Štuliću nije čuo za maskiranog trepera iz Šumadije koji ima milionske preglede na Jutjubu. Lako je biti popularan ekspert u svetu medijskog monizma u kakvom su živeli Bogdan Tirnanić, Igor Mandić i Čedomir Mirković. U ovoj disperziji informatičkih dimenzija danas postaje nemoguće znati sve o svima, pa bi valjalo prihvatiti ekspertizu borda časopisa NIN koji je imenovao žiri. Pustimo ih da rade svoj posao – poručuje Vladislava Gordić Petković.
Bonus video: Milena Marković dobitnica Ninove nagrade za književnost