Bio sam već mlađan lovac kada se Ian Svenonius pojavio u mom životu, sa svoja dva, verovatno i najbolja, benda - The Nation Of Ulysses i The Make-Up. Ovi drugi su, koliko se sećam, direktno iscureli iz ovih prvih i do nas su (u Srbiju pod sankcijama) stigli u paketu.

Ian Svenonius u KC Gradu u četvrtak 22. decembra

U to vreme (sredina devedesetih) naša divlja srca u najboljem slučaju bila su, na sličan način, razneta muzikom Jon Spencer Blues Explosion. A ona iskusnijih i Spencerovim prethodnim bendom Pussy Galore. Ili The Cramps i ranim Caveom. Govorim, naravno, o muzici koja je bazično bila rokenrol, ali je u isto tolikoj meri bila i bluz ili u slučaju bendova Iana Svenoniusa i gospel i soul i fank.

Ali, organska eksplozivnost nije bila njihova jedina, a možda ni ključna odlika. The Nation of Ulysses (pođite samo od imena) i The Make-Up bili su u isto vreme i proto-godarovske „do poslednjeg daha“ kvazi-badermajnhofske tvorevine kojima je pored crno panterovske muzike bila podjednako važna i revolucionarna delatnost. Za Svenoniusa i ekipu bend nije bio samo bend, već i politički pokret, prilika za revolucionarnu i terorističku delatnost, poziv na destrukciju i ustajanje protiv svih konzervativnih sistema i Amerike same.

Bio sam u pravim godinama da ništa od svega što su mi pričali zapravo ne razumem, ali da tu kakofoniju poruka zajedno sa muzikom osećam kao telesno iskustvo. Posle su došle naše, „otporaške“, revolucije, pa su stvari došle na svoje, a pomenuti bendovi postali deo nostalgične, post-revolucionarne arhive.

Kasnijih dekada, Ian je nastavio sa radom odbijajući, kao i njegov idol, James Brown (ali i Arthur Lee iz Love) da stari i prestane da divlja telom. Bendovi u kojima je radio ili koje je predvodio smenjivali su se svakih par godina, od Scene Creamers i Weird War (sa Neilom Hagerty-jem iz Royal Trux) do Chain and the Gangs i ovog poslednjeg, Escape-ism (u kome je izgleda sam). Inicijalno, Svenonius se našao u ekipi sa hardkor i post-hardkor ekipom „žešćih“ bendova koji su dolazili sa etiketa Dischord, K i Southern koje su objavljivale i njegovu muziku, da bi potom egzotičnošću svog rokenrol miksa bivao bliži autorima poput Kid Congo Powers, King Khan and His Shrines i pomenutom Jon Spenceru. Od današnjih, novih bendova, njuorleanski Special Intrest možda rade nešto slično na terenu plesne (haus) muzike, Jack White u svojim najmanje konzervativnim izdanjima ili londonski grajm-pankeri Bob Vylan. Ian Svenonius kumovao je svima njima, kao eksplozivni provodnik ideja šezdesetih i sedamdesetih.

Sada dolazi, pre, lično, nego sam. Nema sumnje da njemu godine ne mogu ništa. Čovek je politička seks mašina. U prilog svemu rečenom, moram da napomenem da je organizator ovog koncerta „Bad Music For Bad People“ koji ima višedecenijski kredibilitet u ruiniranju morala i ukusa fine srpske omladine. Na baru će verovatno služiti i „Molotovljev koktel“.

Ian Svenonius čeka vas u KC Gradu u četvrtak 22. decembra od 21 čas. Cena ulaznice u pretprodaji (Pub Brod i Čumić Chillton) je 1.000 dinara, a na dan koncerta 1.500 dinara.

Bonus video: Ploho koncert