Poklanjamo knjigu o Đinđiću i otkrivamo šta na Sajmu nudi Akademska knjiga (2)

Ova izdavačka kuća izdvaja knjigu o Zoranu Đinđiću "Prosvet(l)itelj" Mijata Lakićevića, zatim roman "Isijavanje" Namika Kabila, "Preobražaj sveta" Jirgena Osterhamela i druga dela.“Globalisti - kraj doba carstva i rađanje neolibiralizma” - Kvin SlobodijanU "Globalistima" Kvin Slobodijan analizira kako je mala grupa intelektualaca iz centralne Evrope postavila temelje institucijama kao što su Evropska unija ili Svetska trgovinska organizacija. Pored toga što su se suprotstavljali fašizmu i komunizmu, grupa je držala da je neophodno ograničiti i moć demokratske javnosti, jer ljudi kao građani i ljudi kao radnici predstavljaju smrtonosnu pretnju vrhovnom cilju neoliberala, globalnoj ekonomiji integrisanoj slobodnim protokom kapitala.Za razliku od standardnih tumačenja koja veličaju neoliberale kao glavne pobornike tržišta, a nasuprot vladama i državama, Slobodijan tvrdi i potkrepljuje mestima iz njihovih dela da su uglavnom na globalnom nivou neoliberali prigrlili upravljanje, neutrališući time političku vlast na nivou država, tako da demokratske vlade ne mogu opstruirati bezbednost i pokretljivost svojine.

Kroz priču koja se proteže od kraja Habzburškog carstva do stvaranja Svetske trgovinske organizacije, Globalisti pokazuju da je mreža onih koji su sebe opisivali kao neoliberale zamišljala ne jedan samoregulišući svet ekonomije, već svet ograničen pravilima i institucijama.đKnjiga "Globalisti- kraj doba carstva i rađanje neoliberalizma" dosad je prevedena na devet jezika. Godine 2019. dobila je nagradu Američkog istorijskog udruženja za najbolju knjigu iz oblasti evropske međunarodne istorije.Glavna polja istraživanja istoričara Kvina Slobodijana (Quinn Slobodian, 1978) jesu istorija moderne Nemačke i međunarodna istorija, s naglaskom na probleme rase, migracija, društvenih pokreta i međunarodne političke ekonomije. Pored toga što predaje istoriju na Koledžu Velesli (Wellesley College), gostujući je profesor na univerzitetima u Hong Kongu, Bolonji, Slobodnom univerzitetu u Berlinu i Univerzitetu Harvard. Kourednik je časopisa Contemporary European History i spoljni saradnik Centra Veterhed za međunarodne poslove (Weatherhead Center for International Affairs) Univerziteta Harvard i Četam hausa (Chatham House). Autor je više studija o SR Nemačkoj i DR Nemačkoj u doba Hladnog rata, kao i brojnih članaka u stručnim časopisima. Takođe, njegove analize trenutnih političkih kretanja objavljivali su Guardian, New York Times i Foreign Policy.“Globalni udar - Terapeutski kapitalizam i Veliki reset” - Dijego FuzaroMere koje su preduzete u borbi protiv pandemije izazvane virusom COVID-19 ostaviće trajne i opasne tragove ne samo u oblasti zdravstva, već i na budućnost čovečanstva u celini. U ovoj knjizi, Dijego Fuzaro, filozof „drugačijeg promišljanja“ i čuveni autsajder u italijanskim polemikama, pokazuje na koji način vanredno stanje postaje istinski i pravi metod vladanja. U oligarhijskom i autoritarnom pogledu, moć koristi strah od zaraze da reorganizuje kako društvo i ekonomiju tako i politiku, dok su osnovna prava i slobode suspendovani.Vladajuće klase iskoristile su epidemiološko vanredno stanje kako bi ubrzale sve procese koji su već pokrenuti u kapitalističkoj globalizaciji: prevazilaženje već krhke parlamentarne demokratije, neutralisanje neslaganja, autoritarno reorganizovanje odnosa moći, programsko uništavanje radon sposobnog stanovništva i srednje klase, u senci gospodara finansija i divova e-trgovine i interneta.

Dijego Fuzaro (Diego Fusaro) predaje filozofiju na Institutu za visoke strateške studije i politiku u Milanu i jedan je od članova projekta „Eticonomia“. Sebe smatra nezavisnim Hegelovim i Marksovim učenikom. Među njegovim knjigama su i: „Minima mercatalia. Filozofija i kapitalizam“ (2012), „Budućnost je naša“ (2014), „Misliti drugačije“ (2017), „Istorija i svest prekarijata“ (2018), „Glebalizacija“ (2019) i „Gramši, dobro došao nazad“ (2021). Godine 2020. izdavač“Isijavanje” - Namik KabilDošavši iz Švedske u rodno Trebinje da proda kuću u kojoj je odrastao, Besim otvara album slika, sećanja i živih rana.Prizor po prizor, nižu se uspomene na fatalnu ljubav, rafalni početak rata, na druženja i rastanke, poraze i smrti. Namik Kabil nam otkriva ličnu priču emigranta koji želi da se raskoreni, da srce i pamet iščupa iz balkanskog mikrosveta detinjstva i patnje ne bi li mirnije živeo u ustajalom raju Skandinavije. Pisac izvodi na svetlost raskošne glasove svih onih koji su deo Trebinja, deo njegove nemirne istorije i njegove delikatne osećajnosti. Koloplet sudbina čitaocu kida dah i otvara oči: od davne zabranjene ljubavi koja je progovorila ekavski i utonula u crninu za bratom poginulim u ratu, do stamene i odlučne majke koja je duže mogla roniti pod vodom nego boraviti u Sarajevu pa je ipak umrla u izgnanstvu...U lirski čvor stegnute su muke stranstvovanja i izbeglištva, ali u bogatom jeziku ovog romana žive sve neugasive odanosti zavičaju. Jer, „trebinjstvo je endemska bolest, rak duše od kojeg ne umireš, živiš s dijagnozom“. Vladislava Gordić Petković

Namik Kabil je filmski reditelj i pisac.Autor je nekoliko nagrađivanih scenarija, između ostalog, i za igrani film Kod amidže Idriza. Njegov dokumentarni film Informativni razgovori dobitnik je nagrade „Srce Sarajeva“ za najbolji dokumentarni film na Sarajevo Film Festivalu 2007. godine, a poslije i drugih međunarodnih nagrada. Igrani film Čuvari noći, za koji je napisao scenarij i režirao ga, imao je 2008. godine svjetsku premijeru na Venecijanskom filmskom festivalu. Autor je romana Sam, Amarcord i Yesterday, kao i nekoliko drama. Živi u Sarajevu.“Nova opšta istorija Meksika”Autori: Alfredo Avila, Rodriges Kuri Arijel, Bernando Garsija Martines, Bernd Hausberger, Elisa Spekman Gera, En Stejpls, Enrike Nalda†, Erik Velaskes Garsija, Grasijela Markes, Lorenso Mejer, Havijer Garsija Dijego, Hose Antonio Serano Ortega, Hosefina Soraida Vaskes, Andres Lira, Karlos Marićal, Luis Aboites Engarsija Lojo, Luis Hauregi, Oskar Masin, Doroti Tank de Estrada, Pablo EskalPreveli sa španskog:Ljubica Trošić, Anđela Gašić, Ilija Stevanovski, Anđela Delić, Tijana Čupić, Bojana Kovačević Petrović, Tamara Nikolić i Dalibor Soldatić

“Nova opšta istorija Meksika” nudi sveobuhvatan pregled povesti te latinoameričke zemlje od njenih najstarijih stanovnika do danas. Dvadeset četiri stručnjaka tumači istoriju Meksika u 16 poglavlja, vodeći čitaoca kroz klasično i postklasično doba, godine osvajanja, ekspanzije i autonomije, period Nove Španije, proces sticanja nezavisnosti, novi poredak uspostavljen u XIX veku, epohu vladavine Porfirija Dijasa, Meksičku revoluciju, stvaranje nove države, modernizaciju Meksika i put od autoritarnog režima ka demokratiji u XXI veku.Prva istorija Meksika ikada objavljena na srpskom jeziku pisana je učenim, a prijemčivim stilom i predstavlja dragoceno štivo kako za stručnjake iz istorije i srodnih oblasti, tako i za svakog zainteresovanog čitaoca koji će u njoj pronaći obilje podataka iz povesti jedne od najzanimljivijih zemalja na planeti.“O poreklu albanskog nacionalizma - Rađanje većinski muslimanske nacije u Evropi” - Natali KlejerMonografija Natali Klejer O poreklu albanskog nacionalizma posvećena je nastanku i razvoju albanske nacionalne ideje i albanskog nacionalnog pokreta tokom XIX veka, zaključno sa proglašenjem albanske države 1912. godine. Knjiga je nastala na osnovu dugogodišnjeg istraživanja nove izvorne arhivske građe italijanskog, osmanskog, francuskog, austrougarskog i albanskog porekla. Autorka je preciznom i detaljnom analizom dala zaokruženu i sveobuhvatnu sliku o razvoju albanske nacionalne svesti, o njenim nosiocima, procesu transformacije nacionalne ideje u masovni albanski nacionalni pokret, te njegovim pokretačima i geostrateškom okruženju u kome se razvijao i silama koje su ga podržavale.

Natali Klejer (Nathalie Clayer) istraživač je Centra za turske, osmanske, balkanske i centralnoazijske studije (CETOBAK) pri francuskom CNRS-u. Specijalista je za verska i nacionalna pitanja u osmanskoj i postosmanskoj Jugoistočnoj Evropi. Savetnica je u Visokoj školi društvenih nauka (EHESS) u Parizu.“Preobražaj sveta - Globalna istorija 19. veka” - Jirgen OsterhamelPreveli s nemačkog: Đorđe Trišović, Mihael Antolović, Željko Radinković, Emina Peruničić

U ovoj veličanstvenoj Globalnoj istoriji 19. veka Jirgen Osterhamel znalački, dinamično i višeslojno pripoveda o svetu koji se našao na prekretnici. Njegov duboko utemeljen portret te fascinantne epohe nastao je iz bogatog materijala i mnoštva različitih perspektiva. Osterhamel postavlja pitanje o strukturama i obrascima, markira prekretnice i kontinuitete, sličnosti i razlike. Njegovi kulturološki sveobuhvatni, tematski široki prikazi i analize prepliću se pritom u jednu smelu istorijsku panoramu koja ne samo da daleko prevazilazi tradicionalne evrocentrične pristupe, nego ujedno i nudi znatno više od standardnih istoriografskih paradigmi, kao što su industrijalizacija ili kolonijalizam.On pritom tematizuje i razvoj različitih društava zasnovanih na znanju, čovekov odnos prema prirodi, njegovo ophođenje sa bolešću i različitostima, kao i specifičnosti urbanizacije, različite oblike građanskih uređenja, zakonitosti migracija i života u stalnim naseobinama, procese prilagođavanja i pružanja otpora, sekularizaciju i religioznost. Istovremeno, Osterhamel neprestano uspostavlja paralele sa današnjim svetom. Njegova knjiga "Preobražaj sveta" prevedena je na nekoliko jezika.Jirgen Osterhamel (Jürgen Osterhammel, 1952), jedan je od najistaknutijih nemačkih istoričara i vodeći predstavnik globalne istorije – uticajnog pravca u istorijskom mišljenju koji se konstituisao tokom poslednje tri decenije. Osterhamel je studirao u Marburgu, stručno usavršavanje nastavio je na prestižnoj Londonskoj školi ekonomije da bi 1990. na Univerzitetu u Frajburgu odbranio habilitacioni rad pod nazivom Kina i globalno društvo – od 18. veka do savremenog doba. Predavao je na Univerzitetu u Hagenu i Visokoj školi za istraživanje međunarodnih odnosa u Ženevi da bi, potom, u zvanju redovnog profesora predavao Modernu i savremenu istoriju na Univerzitetu u Konstancu (1999–2018).“Posledice kapitalizma - proizvođenje nezadovoljstva i otpora” - Noam Čomski, Marv VoterstonPreveo s engleskog: Predrag Milidrag

Pandemija kovida-19 razotkrila je velike propuste i strašne brutalnosti današnjeg kapitalističkog sistema. Da li će to biti samo kriza ili i prilika za promenu, zavisi od toga šta će sami ljudi uraditi. Kako politika oblikuje naš svet, naše živote, naše percepcije? Kolikim delom našeg „zdravog razuma“ upravljaju potrebe i interesi vladajućih klasa? Kako da se usprotivimo kapitalističkim strukturama koje sada prete da unište celokupan život na ovoj planeti? „Posledice kapitalizma“ analiziraju duboke, često nesagledane povezanosti između neoliberalnog „zdravog razuma“ i struktura moći. Pokazujući te veze, sagledavamo način na koji vladajuća hegemonija drži društvene pokrete podeljene i marginalizovane i, što je najvažnije, uviđamo kako se možemo boriti protiv tih podela.“Zoran Đinđić: Prosvet(l)itelj” – Mijat LakićevićIz pera publiciste Mijata Lakićevića dolazi odgovor na pitanje: ko je bio Zoran Đinđić? Po mome mišljenju to je do sada najpotpunija intelektualna biografija Zorana Đinđića. Precizna i potresna biografija.Dr Latinka Perović

Rukopis Mijata Lakićevića predstavlja neizmerno važan doprinos razumevanju misli i dela Zorana Đinđića, ali i političkih i društvenih previranja u jugoslovenskom i srpskom društvu tokom poslednjih pola veka.Dr Olga Manojlović PintarVešto uklapajući predstave o Đinđiću, i one za i one protiv, uz preplitanja tumačenja koja su nastala nakon atentata na srpskog demokratskog premijera, Lakićević je izgradio sliku o Đinđiću kao velikom nosiocu prosvetiteljskih napora kod nas.Prof. dr Novica MilićPrvo dvoje čitalaca koji pošalju mejl na adresu [email protected] dobiće na poklon knjigu Mijata Lakićevića o Zoranu nĐinđiću "Prosvet(l)itelj".Bonus video: Beogradski sajam knjiga - nekad i sad

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortisajamknjiganekadisaddz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2859680"]