Poklanjamo 6 knjiga i otkrivamo šta na Sajmu nudi izdavačka kuća Heliks

“Do kraja vremena” je istraživanje Brajana Grina o kosmosu i našem naporu da dopremo do njegove suštine. Grin nas vodi na putovanje kroz vreme, od našeg najtananijeg shvatanja začetka kosmosa, do najbližeg uvida koji nam nauka može pružiti o njegovom kraju. Autor istražuje kako su život i um iznikli iz prvobitnog haosa, i kako naši umovi, u nastojanju da shvate sopstvenu prolaznost, tragaju za različitim načinima da daju značenje iskustvu: u pripovedanju, mitu, religiji, kreativnom izražavanju, nauci, potrazi za istinom i našoj žudnji za bezvremenim, neprolaznim. Kroz niz povezanih priča u kojima opisuje zasebne ali međusobno prepletene slojeve stvarnosti – od kvantne mehanike, preko svesti, do crnih rupa – Grin objašnjava kako smo dospeli ovde, nudi jasniju sliku o tome gde smo sada, i daje jasniji uvid u to kuda smo se uputili.

“Božja jednačina” je novo delo poznatog fizičara i popularizatora nauke Mičia Kakua. Kad je Njutn otkrio zakon gravitacije, objedinio je načela po kojima se vladaju nebo i Zemlja. Od tada su naučnici smeštali nove sile u sve grandioznije teorije. Ali verovatno je izazov nad izazovima uspeti u monumentalnoj sintezi dve preostale teorije – teorije relativnosti i kvantne teorije. To bi bilo vrhunsko postignuće nauke, temeljno stapanje svih sila prirode u jednu divnu, veličanstvenu jednačinu kojom bi se razrešile najdublje misterije u nauci: Šta se dogodilo pre Velikog praska? Šta se nalazi s one strane crne rupe? Postoje li drugi kosmosi i druge dimenzije? Je li moguće putovanje kroz vreme? Zašto smo ovde? Kaku nudi objašnjenje za snažnu protivrečnost koja pogađa ovu teoriju i zbog koje slavni dobitnici Nobelove nagrade zauzimaju suprotna stajališta. Priča o toj teoriji je uzbudljiva, a zalog je ništa manje do naše poimanje kosmosa.

“Cinične teorije” je pronicljivo i hrabro napisana knjiga, u kojoj Helen Plakrouz i Džejms Lindzi dokumentuju evoluciju dogme koja oživljava te ideje, od njenih nezgrapnih početaka u francuskom postmodernizmu do usavršavanja unutar akademskih oblasti njenih aktivističkih zagovornika. Danas je ova dogma prepoznatljiva koliko po svojim posledicama, kao što je kultura otkazivanja (engl. cancel culture), toliko i po svojim načelima koja glavnostrujaški mediji prečesto prihvataju kao aksiomatska: znanje je društveni konstrukt; nauka i logika su alatke za ugnjetavanje; sve ljudske interakcije su poprišta ugnjetavačke igre moći; a jezik je opasan. Kako Plakrouzova i Lindzi upozoravaju, nesputano bujanje ovih antiprosvetiteljskih uverenja predstavlja pretnju ne samo za liberalnu demokratiju već i za samo moderno društvo.

Nova knjiga dr Zorana Radovanovića “Kovid 19” je aktuelni, sveobuhvatni i detaljni prikaz pandemije Kovida 19. Čitsoci će u ovom delu pronaći precizno i jasno formulisane odgovore na različita pitanja iz brojnih medicinskih oblasti u vezi sa infekcijom novim koronavirusom, od virusologije i imunologije, do epidemije i vakcinologije.

“Paralaksa: Vodič za razumevanje stvarnosti” je zbirka kratkih priča Bojana Džodana o važnim temama iz oblasti nauke, istorije civilizacije i filozofije. U knjizi su sabrane 124 priče koje pokušavaju da pomere naš pogled na neke interesantne fenomene i time doprinesu razumevanju sveta u kome živimo.Kako nam pogled na činjenice iz drugog ugla može doneti potpunije shvatanje sveta? Kako da razlikujemo nauku i pseudonauku? Da li nas homeopatija može izlečiti? Kako je lansiranje prvog satelita za prenos televizijskog signala uticalo na dizajn fudbalske lopte? Koje tehnike koriste vidovnjaci da bi nas ubedili da znaju o nama više nego što smo im sami rekli? Da li voda zaista pamti? Zašto još uvek nisu iskorenjene male boginje? Kako je moguće da su otac i sin dobili Nobelove nagrade za potpuno drugačije viđenje stvarnosti? ...

„Paradoks necepanja atoma“ je treći deo edicije dr Milana M. Ćirkovića (zajedno sa Artefaktom za svemirsko putovanje i Opštom teorijom žirafa). Pred vama je knjiga izuzetne književne snage i britkog promišljanja o naizgled jednostavnim i zabavnim umetničkim kreacijama. Milan Ćirković nam pokazuje koliko se dubina uma može iskopati oko produkata imaginacije. U rukama držite tekstove koji će u vašim mozgovima, ukoliko im to dopustite, uposliti dobar deo vaših apstraktnih kognitivnih kapaciteta. Predstava o malecnom nebeskom telu, koje je samo jedno od strahovitog mnoštva u neverovatnom prostranstvu, a naseljeno je malecnim bićima sa ego-manijakalnom predstavom o sopstvenoj mentalnoj veličini i važnosti, zasigurno poprima razmere parodije kada se stvar sagleda na taj način, iz kosmičke perspektive.Paradoks necepanja atoma usmeren je ka naglašavanju upravo ove perspektive i to na originalan način – analizom obilja naučnofantastične literature, kultnih filmova i televizijskih serija. Ćirković nudi i značajno dublje povezivanje SF sfere ljudskog uma sa temeljima nauke, čak i epistemologije. Uporedo sa ekstenzijom bioloških „zakona“ na čitav svemir, on zalazi duboko u problematiku filozofije nauke i njenog suštinskog konzervativizma kroz jasnu kritiku dogmatskog načina mišljenja na koji i nauka nije imuna.

Naučnici veruju da je kosmos dovoljno prostran i star i da je život evoluirao i postao inteligentan i tehnološki razvijen mnogo puta na različitim svetovima, ali do sada nismo videli trag vanzemaljske civilizacije. Ova zagonetka, poznata kao Fermijev paradoks, postala je najdublja misterija u potrazi za vanzemaljskom inteligencijom. U “Velikoj tišini” profesor Milan M. Ćirković želi da postavi najjaču moguću verziju problema kako bi otklonio mnoge srodne zabune, nejasnoće i predrasude. Knjiga nudi nove uvide u postojeće teorije i pruža novu taksonomiju predloženih rešenja. Relevantnost Fermijevog paradoksa za biološke discipline, studije budućnosti, makroinženjering i filozofiju detaljno je razrađena, kao i izgledi sa kojima se čovečanstvo suočava u našem najširem kosmičkom kontekstu i u sveukupnosti vremena.Cilj ove knjige je da osvetli ono najveće pitanje: gde su svi? “Velika tišina” predstavlja detaljno, logično, nepristrasno i preko potrebno istraživanje jedne od najfascinantnijih kontroverzi ove (ili bilo koje druge) ere.

Roman “A Babukar je išao prvi” italijanskog pisca Đovanija Dozinija koji je ove godine gost Sajma knjiga, moderna je priča o četiri mladića iz različitih afričkih zemalja koji su se jednog leta zatekli u Peruđi u potrazi za lepšim, neuhvatljivim snom. Priča prati njihove živote tokom dva dana ispunjena tihom tenzijom. Rastrzani između nade da će zahtev za azil biti odobren i anksioznosti da će biti odbijen, kreću na kratak put do Jadranske obale. Putovanje je ritmički zbir susreta, opsesija i fluidne veze sa italijanskim jezikom, zajedničkim za sve likove, a nužnim za snalaženje i opstanak.Za roman “A Babukar je išao prvi” Dozini je dobio prestižnu Nagradu Evropske unije za književnost 2019. godine.Prvih 6 čitalaca koji pošalju mejl na adresu [email protected] dobiće na poklon knjige izdavačke kuće Heliks: "Do kraja vremena", Brajan Grin, "Božja jednačina", Mičio Kaku, "Cinične teorije", Helen Plakrouz, "A Babukar je isao prvi" Đovani Dozini, "Paralaksa" Bojan Džodan i "Paradoks necepanja atoma" Milan M. Ćirković.Bonus video: Vladislav Bajac: Važno je da na Sajam knjiga dođu predstavnici vlasti, ali ne zbog slikanja

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=probudise2110prelistajsevladislavbajac-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4387058"]