0
Leto je počelo, neki su već otišli na more, ali većina se tek sprema za letovanje. Nudimo vam izbor od 10 domaćih romana za čitanje na plaži, i poklanjamo našim čitaocima po jedan primerak svake od ovih knjiga. Pišite nam na [email protected] i prvih 10 najbržih čitalaca koji napišu svoje ime i prezime dobiće na poklon jedan od predloženih romana.
Nenad Racković “Aspirin supernova” (Laguna, 2023)
„Prošlost je prošla. Neću da kopam po đubretu memorije. Stvoren sam u programu superdroga. Ja sam rođen da vladam situacijom…“
U svetu ne tako daleke budućnosti nakon nuklearnog holokausta vladama upravljaju farmaceutske kompanije, jer one imaju moć da kontrolišu narod. Bajerov uticaj prednjači. Farmaceutska revolucija donosi svima oralnu ili intravensku instant sreću koja se manifestuje na najrazličitije pa i najužasnije načine. Tri ratna druga pokušavaju da u sistemu potpune kontrole pronađu smisao, da kreiraju haos po svojoj meri, da sopstvenim ludilom prevaziđu užase državnih logora koncentracije. U košmarnom kretanju pripovedačkog ja kroz plastične, virtuelne i narko svetove gradi se roman nastao s jedne strane kao apstrakcija autorovog sudara sa stvarnošću, a sa druge sublimat stanja svesti umetnika koji je u prethodnim decenijama svog stvaralaštva proživeo i preživeo nadrealna stanja svesti. I ovde je sada da o njima svedoči.
Jelena Lengold “Lakonogi dan” (Arhipelag, 2022)
Glavni junak romana „Lakonogi dan“ je pisac koji, u potrazi za razrešenjem porodične istorije i životnih sumnji, kao i nedoumica poteklih iz ljubavnog brodoloma, odlazi na dugačko putovanje po Evropi – od italijanskih obala do norveških luka i fjordova. Posle tog putovanja od zemlje do zemlje i od grada do grada, junak romana Lakonogi dan vraća se u svoj rodni grad, gde ga čeka svet koji je ostavio i životne istine s kojima mora da izađe na kraj. Uzbudljivo i provokativno, zavodljivo i jezički i stilski perfektno pripovedanje.
Mirjana Drljević “Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo” (Booka, 2022)
Iako u osnovi detektivski roman koji prati istragu o tri nestale devojke, ovaj novobeogradski noar je višeslojna, emotivna i suptilno duhovita knjiga o odrastanju u sumornim blokovima, prijateljstvima za ceo život i kompleksnom odnosu roditelja i dece. Brz, inteligentan i znalački vođen od početka do kraja, roman razotkriva posledice neizgovorenog i potisnutog u postjugoslovenskom društvu u kojem dominira kultura zaborava i prećutkivanja.
U pitanju je pobednički rukopis konkursa izdavačke kuće Booka i OTP banke za najbolji neobjavljeni roman. Knjiga je bila i u najjužem izboru za NIN-ovu nagradu.
Aleksandar Šurbatović “Turčin šahista” (Blum, 2021)
„Turčin šahista“ tematizuje nekoliko egzistencijalnih pitanja, pre svih, šta je to što suštinski konstituiše živo, misleće biće poput čoveka? Koje su granice veštačke inteligencije i da li je organska materija od koje smo satkani primarnija od naših misli i osećanja? Ovo je roman epohe koji pokriva široki vremenski raspon od skoro jednog veka. Baziran je na istinitim događajima, ali kao i svako pristojno književno delo, i ovo obiluje sa dovoljno fikcije koja bi trebalo od suvoparnih činjenica da napravi ono što je zadatak književnosti još od njenog nastanka: da ispriča univerzalnu priču koja će nas zabaviti, ali i podučiti. Baš tim redosledom.
Vladimir Arsenijević „Duhovi“ (Laguna, 2023)
„Sutra je kremacija moje mame. Možda će tebi i ovo što ću ti reći zvučati skroz-naskroz bez veze, ali boli me uvo: ja sam nedavno pomislio da njena smrt predstavlja kraj jednog dugog procesa. Ili predstave. Jer, vidiš, niko od aktera više nije među živima. Pa ni od publike. Svi su dosad već otišli. Ona je bila poslednja. Jedino duhovi su još tu.“
Roman „Duhovi“, završnica tetralogije Cloaca Maxima, predstavlja uzbudljiv književni kaleidoskop naše stvarnosti u rasponu od čitave tri decenije, počev od perioda obeleženog tragedijom koju je Vladimir Arsenijević oslikao u svom prvom romanu „U potpalublju“.
Zvonka Gazivoda “Hostel Kalifornija” (Geopoetika, 2020)
Viđenje ovog i vizija budućeg sveta ili dva istovremena, a različita, podstaknuta bilo kojim stihovima pesme „Hotel Kalifornija“ iz 1977. grupe Igls (recimo, „Ovo bi mogao biti raj ili bi mogao biti pakao“), osnovni je poriv autorkine potrage za stvarnošću koja se odvojila od same sebe. „Hostel Kalifornija“ u knjizi je brod, sklonište, parfem, produkcijska kuća, avion, kompanija, sapunska opera i „franšiza za aktivno utočište“. On je i mesto pobune koju predvodi ovovremeni Hodisej Palatom reči u kojoj se stvara Veliki rečnik pod budnim okom propisa i pravopisa Komunalnih janičara. Deo ovog sveta su i mikrostudije o hrani, telu i sportu, o zdravlju.
Đorđe Ćirjanić “Demoni opijene duše” (Dereta, 2023)
Postavljajući sebi pitanja o veri, o postojanju duše, o komunizmu kojem nije naklonjen, Davor Ćustić, pesnik koji veruje u ljude, u ljubav, u kafanski svod, u prijateljstvo, započinje svoju karijeru uz svesrdnu pomoć svog profesora i velikog prijatelja. On iznenada spoznaje slavu i zadobija poštovanje unutar intelektualnih krugova, stiče prijatelje kojima je čast i zadovoljstvo da im je on u društvu. Međutim, kada je shvatio da to poštovanje i prijatelji ne mogu da uguše njegovu svemirsku usamljenost, on susreće ljubav svog života, onu koja je u njemu mladom pokrenula lavinu nežnih stihova…
Ana Marija Grbić „Mrtvi na dodir“ (Geopoetika, 2022)
„Upravo zbog žestoke ironije na račun likova, oni u ovom romanu mađioničarski oživljavaju, ne manje i zato što su istesani iz samog života. Ko voli moderni duh koji nas prožima, zaneće ga brzo i dinamično pripovedanje. Uvrnuti i duhoviti opisi. Svežina ovog romana podaruje nam radost koja premaša svaku paru datu za njega“, napisao je pisac Jovica Aćin o prvom romanu pesnikinje Ane Marije Grbić, koja je za ovu knjigu dobila nagradu „Stevan Sremac“.
Aleksandar Stanković “Visok” (Portalibris, 2022)
Radič, planinski domaćin, živi sa svojom porodicom, posvećujući se svakodnevnim poslovima i uživajući u lepoti jednostavnosti sopstvenog sveta. Baš u trenutku kada mu se najstarija kći udaje, dolazi mu poziv da sa ostalim svojim rođacima, komšijama, svim muškima koje zna i koji su stasali pođe u veliku bitku. Iako ga plaši ono što ga čeka, on i ne sluti da polazi u najveći dotad zapamćen sukob naroda sa osvajačima, Agarjanima (Turcima), koji će potom zavladati našim prostorima… U pitanju je poslastica za ljubitelje epske fantastike.
Muharem Bazdulj “Nevidljiva družba” (Laguna, 2023)
Kada ga u mrklom mraku pritisnu bol i nedostatak daha, junaku Nevidljive družbe, poslovično, dotadašnji život počinje da se odvija pred onim unutrašnjim okom koje neki zovu dušom. Taj „film“ se ne odvija hronološki, nego asocijativno, a majstorstvo i nepredvidivost tih asocijacija daju posebnu snagu ovom kratkom romanu Muharema Bazdulja. Lirskiji nego ikad pre, sa eklektičnom erudicijom i furioznom sintaksom, ovo je roman koji se čita „u dahu“ jer niti oko ima gde da se odmori niti čitalac želi da prestane. Geografski i istorijski omeđen toponimima potonule Jugoslavije, roman je ipak mnogo više metafizička metafora nego još jedna u nizu (po)ratnih ličnih storija. Život kao ogledalo u čijem odrazu su i čitalački životi.
Bonus video: Beogradski sajam knjiga – nekad i sad