0
Nema povlačenja, poručuje nekadašnji predsednik vlade Milutin Garašanin u jednom dramatičnom pismu predsedniku SANU.
Legat jedne od najznačajnijih porodica u istoriji Srbije – Garašanin nedavno je obogaćen sa još nekoliko stotina dragocenih dokumenata. Više od 700 dokumenata, pisama i fotografija po prvi put je sada dostupna javnosti.
Zbirka Garašanina, koja se čuva u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat„, odnedavno sadrži još mnoge neprocenjive artefakte.
Među njima su čak 30 pisama predsednika srpske Vlade Milutina Garašanina (1843-1898), potom pismo predsedniku SANU Stojanu Novakoviću.
Tu su i pisma Milenka Vesnića, potonjeg predsednika vlade, koji je tada započinjao političku i diplomatsku karijeru.
Od novopristiglih artefakata posebno se ističu i neprocenjive fotografije koje beleže „običan“ život Milutina ili njegovog oca Ilije Garašanina.
Danak od 195 dinara
Tu su priznanice iz druge polovine 19. veka kojim se potvrđuje da je Ilija Garašanin platio „građanski danak“ u iznosu od 195 dinara, ili pisma koja su razaslata diljem sveta, od Londona do Pariza. Tu je i neobično pismo za jednog predsednika vlade, jer prvom čoveku SANU Stojanu Novakoviću u ispovednom tonu ispisuje i ove rečenice:
„Nema povlačenja… Ja sam dugo sve ovo podnosio… Ako mi je nešto žao, to je što mi je ovako suđeno…“
Među dokumentima je i jedna beleška Ilije Garašanina (1812-1874) predsednika Vlade, tvorca „Načertanija“ i jednog od najznačajnijih srpskih državnika 19. veka, potom pismo ispravljano njegovom rukom, ali i pošta koja je njemu upućivana.
No, najveći deo novopristigle građe u „Adligat“ pripadao je sinu Ilije Garašanina, Milutinu. Poput oca, Milutin je bio izuzetno značajan državnik, predsednik vlade, predsednik Narodne skupštine, ministar u više vlada, osnivač Napredne stranke…
Blago za istoričare
Gotovo deset godina Udruženju „Adligat“, deo po deo, pristižu dokumenta, vlasništvo jedne od najvažnijih porodica u modernoj srpskoj istoriji, koja je, pored Ilije Garašanina, ovom podneblju podarila čitav niz uglednih političara i naučnika.
– Lična arhiva porodice Garašanin bila je rasuta i mi je strpljivo sakupljamo, otkupljujemo ili dobijamo na poklon u delovima – reči su Viktora Lazića, predsednika ovog udruženja.
Većina novopristiglih artefakata dar su književnika Gorana Nedeljkovića, a kuriozitet je da ništa od ovih dokumenata do sada nije viđeno u javnosti. Dobijena je i značajna arhiva Vladimira Garašanina, pravnika, oficira, učesnika Kumanovske bitke i Prvog svetskog rata, i njegova dokumentacija vezana za ove presudne trenutke naročito je interesantna, uključujući deo njegovog ratnog dnevnika iz 1914. godine. U zbirci porodice Garašanin nalazi se i velika francuska enciklopedija u 20 tomova, koju je Milutin Garašanin držao u svojoj kancelariji u vreme dok je bio predsednik vlade.
Dokumentacija Garašaninovih proteže se čitav jedan vek, od 1845. do 1945. godine, zbog čega će predstavljati pravo blago za istoričare.
Otac stvorio policiju, sin zagovarao slobodu štampe
I pored svih dobro znanih političkih podviga, Ilija Garašanin bio je predvodnik stvaranja velike jugoslovenske države u svome „Načertaniju“. Ali, zaslužan je i za stvaranje policije u Srbiji.
A njegov sin Milutin važio je za izuzetnog oratora, i poznat je i kao učesnik prvog telefonskog razgovora u Srbiji na relaciji Beograd – Niš 1886. godine sa kraljem Milanom Obrenovićem. Jedna od njegovih najvećih zasluga jeste i ta što se borio za neograničenu slobodu štampe.
Bonus video:
Izgradnja Narodne skupštine u Beogradu