0
Masa od oko 100.000 ljudi prošetala je 30. aprila 1978. godine Londonom od centralnog Trafalgar skvera do desetak kilometara udaljenog Viktorija parka u istočnom delu grada na koncert u uporištu nasilnog fašističkog Nacionalnog fronta. Ovaj protestni marš bio je deo kampanje pokreta "Rok protiv rasizma" u koji su bili uključeni brojni poznati muzičari sa britanske scene, a o njemu je snimljen dokumentarni film "Pobuna belaca" koji odskora može da se gleda na platformama.
Priredio: Matija Jovandić
„Želimo buntovničku muziku, uličnu muziku. Muziku koja razbija ljudima strah jednih od drugih. Kritičnu muziku. Muziku sada. Muziku koja zna ko je pravi neprijatelj. Rokom protiv rasizma. Voli muziku, mrzi rasizam“, napisao je 1976. godine Dejvid Vidžeri u manifestu pokreta. „Rok protiv rasizma“ (Rock Against Racism, RAR) je od 1976. do 1982. okupio sve kreativne snage i različite omladinske (sup)kulture, organizovao je turneje bendova, objavljivao uticajan fanzin i nesumnjivo se pokazao ključnim za odbijanje podrške Nacionalnom frontu i na biračkim mestima i van njih, piše Arva Hajder, novinarka BBC-a.
Rediteljka Rubika Šah i koscenarista i producent Ed Gibs snimali su „Pobunu belaca“ pet godina, inicijalno privučeni snimkom svirke benda The Clash u Viktorija parku i po prvom singlu legendarnog pank benda iz 1977. su i nazvali film.
„Bila sam prosto razneta time. Što sam više kopala, saznavala sam da su RAR bili gomila devojaka i mladića koji su se krajem sedamdesetih okupili u jednoj kopirnici i to je zaista odjeknulo u meni. Ne čujete baš često priče o muzici i politici koje dolaze iz Velike Britanije“, ispričala je Rubika Šah za BBC.
Dugometražni dokumentarac, nagrađivan na festivalima u Londonu, Krakovu i Berlinu, nastao na osnovu njihovog zapaženog kratkometražnog ostvarenja iz 2017. godine, predstavlja brojne ključne ličnosti RAR: fotografa i aktivistu Reda Saundersa, koosnivača pokreta Rodžera Hadla, fotografe Sida Šeldona i Rut Gregori, Kejt Veb, koja je vodila kancelariju pokreta i bila zadužena i za bedževe, stikere i izdanja, autore tekstova za fanzine poput Lusi Vitman… Muzika u filmu je različitih žanrova, sa snimcima rege benda Steel Pulse, pankera iz X-Ray Specs sa frontmenkom Poli Stajrin, londonske rokere pakistanskog porekla Alien Kulture, Toma Robinsa…
„Pobuna belaca“ govori o periodu iz britanske istorije kada je sazrevala multikulturalna generacija rođena posle Drugog svetskog rata, ali su je hranili mržnjom političari sa rasističkim stavovima, među kojima su prednjačili poslanik konzervativaca u britanskom parlamentu Enoh Pauel i Martin Vebster iz Nacionalnog fronta. Njihove rasističke rečenice su ponavljali čak i neki izvođači koji su svoje karijere dugovali crnoj muzici, piše Arva Hajder, podsećajući da je bluz rok gitarista Erik Klepton napravio ozloglašeni ispad na svirci u Birmingemu, hvaleći Pauela i brbljajući protiv „stranaca“. Zgroženi time, Saunders, Hadl i društvo poslali su pismo magazinu NME, posebno apostrofirajući Kleptona: „Vi ste najveći kolonizatori rok muzike. Želimo da organizujemo pokret protiv muzike rasističkih trovača… Zahtevamo podršku ‘Roku protiv rasizma'“, naveli su oni u pismu.
„Uradi sam“ pristup stvarima pokretača RAR-a i njihova energičnost delovali su pankerski, ali je njihova muzička politika bila svim srcem široka.
„Snaga muzike odvela nas je na demonstracije protiv rata u Vijetnamu. Svi smo ponikli iz kontrakulture. Kada je došlo do širenja RAR-a, instinktivno smo posegli za muzikom koju volimo i znali smo da je ona bila antirasistička. Napajali smo se pankom i regeom, ali soulom i psihodelijom. Nikada nisam verovao da su većina ljudi rasisti. Verujem, ipak, da ljudi pokupe rasističke ideje jer je društvo u kakvom žive institucionalno rasističko, a oko njega se organizuju fašističke organizacije“, ispričao je za BBC Hadl, danas u svojim sedamdesetim, ali i dalje aktivista protiv rasizma.
Prva RAR svirka održana je 1976. godine a nastupili su poznati britanski rege bend Matumbi, zajedno sa bluz pevačicom Kerol Grajms. Gitarista Matumbija bio je Denis Bovel, poreklom sa Barbadosa, a danas legendarni umetnik, pisac, producent i didžej koji je sarađivao sa Džent Kej, Lintonom Kuejzi Džonsonom, Vajolom Vils i bendovima The Slits, The Pop Group, Orange Juice i Madness.
„Mislili smo da smo dužni da tako nešto uradimo: da se okupe žanrovski različiti muzičari koji su zapravo protiv rasizma. I onda smo se udružili, i napravili smo mnogo svirki širom Britanije. Išli smo na turneju sa Ijanom Djurijem i The Blockheads. Jedinstvo je bilo neophodno, zbog neprijateljskog okruženja u to vreme. Svi ti marševi Nacionalnog fronta, a i Erik Klepton dao je prilično optužujuću izjavu… On je pokušao da je povuče, ali to je kao da bacite kamen: jednom kad odleti, ne možete da vratiti“, ispričao je Bovel za BBC, dodajući da su tada svi bili tu zbog rokenola i regea.
– Na kraju svakog koncerta svi bismo se okupljali: imali ste tu rokabili, rege i Ijana Djurija, za koga biste mogli da kažete da je panker, ali je on bio u svom svet, sa onim njegovim humorom i inteligencijom – priča Bovel.
Pokret RAR uključivao je i brojne dobrotvorne antifašističke svirke, uključujući i velika okupljanja u Londonu, Mančesteru i Lidsu, gde je održan poslednji celodnevni koncert na kom su nastupali i bendovi The Specials, Aswad i Misty In Roots…
„Ne ide mi u glavu otkud i dalje rasizam, s obzirom na to da je 21. vek, a čovečanstvo bi trebalo da je prevazišlo rasizam, ali on promalja svoju ružnu glavu i sada, kao podsetnik da treba da budemo na oprezu. Taj ‘Rok protiv rasizma’ obišao je ceo svet, mnogo ljudi nas je podržalo u Francuskoj, Nemačkoj, Japanu. Pokušali smo da pobedimo rasne tenzije u svetu, ne samo tamo gde smo bili. Bilo je to sejanje dobrog semena“, zaključuje Bovel.