0
Za ovu nedelju preporučujemo vam debitantske romane dve spisateljice. U pitanju su knjige: „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“ Mirjane Drljević (Booka) i „Klara, Klarisa“ Marijane Čanak (Bulevar books).
Mirjana Drljević, „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“, Booka, 2022.
„Rekao sam joj da je ucena kao živo blato. Da je jedini način da se izvuče taj da ostane potpuno mirna.“ Savet dat žrtvi osvetničke pornografije je neonska smernica koja upozorava na oštre krivine u dinamičnom narativu gde je traumatizovani prestupnik „iznutra osvetljen svrhom“, a radnica firme „Paklena drenjina“ miriše na „dečji sapun i asfalt“.
Simbolika najavljuje bajku iz pakla: tri nestale devojke, tri sluđene majke, oštroumna i vidovita policijska inspektorka koja ima tri sina. Prvenac Mirjane Drljević je angažovani omaž Novom Beogradu koji spaja detekciju i fantastiku: on je i urbana verzija mita o Demetri i Persefoni, gorka apologija roditeljstva, studija o sazrevanju generacije zumera koja prati njihovo viđenje vršnjačke solidarnosti i vršnjačkog nasilja, njihovu potragu za uzorima i beg od izopštenosti.
Roman je i pohvala ženskom prijateljstvu, spoju rivalstva i odanosti čija snaga i dubina menja stvarnost. Ovo je i roman o dragocenom savezništvu profesionalnosti i empatije u liku i delanju pravdoljubive Lepe Vidić; slučajeve rešava u duetu s paralizovanim sinom, koji istražuje iz anatomske stolice i uz pomoć komunikatora.
Likovi su zaokupljeni krizom odrastanja, postpartalnom depresijom, menopauzom, generacijskim nesnalaženjem u svetu koji se menja. Istorija i politika izranjaju kao neminovni okvir razrešenja misterije: mizanscen raspleta je sumorna arhitektura Bloka C. Te kulise inspektorkinih snova mame u alternativnu realnost.
Marijana Čanak, „Klara, Klarisa“, Bulevar books, 2022.
Istorija ženske patnje i osvajanje ženske slobode često su mesto našeg književnog sveta. „Klara, Klarisa“ je i san i dokument, na tragu proze Tanje Stupar, Magdalene Blažević i Andree Popov Miletić. Slika sveta koju roman nudi u isti mah je snoviđenje i omama, projektovana budućnost i nenapuštena prošlost.
Od zahtevne devojčice, Klara izrasta u mladu ženu naoko pomirenu sa smrću svojih talenata. Ćerka oca koji radi u fabrici čokolade kao „generalni zamenik“ na premeravanju lešnika i skladištenju mleka uranja u zahtevne uloge i guta gorku čokoladu koju kuva život s nasilnikom. Oterana u monašku ćeliju, Klara tokom „nedelje povlačenja“ ćuti „duboko i tvrdo“, jer „odavno je otkrila kako se peva bez glasa“.
Marijana Čanak u svojoj trećoj knjizi i dalje istražuje ženski doživljaj sveta i njegove dobro znane etape, ali sad istoriju nasilja suočava s mitom o oslobađanju pokreta, glasa i uma. S pribranošću koja ledi krv, naratorka niže patnje i kazne, tragajući, kao i junaci, za obnovljivim resursima telesne želje i duhovne radoznalosti.
*Oba romana su bila u finalu 69. izbora za NIN-ovu nagradu
Danica Vukićević, dobitnica Ninove nagrade
