3
U rubrici „Saundtrek za moj život“ ljudi iz različitih sfera javnog života pričaju o svojim omiljenim pesmama, kroz anegdote, detalje ili emocije koje ih za njih vezuju.
Pero Di Reda, poznatiji kao DJ Peppe, jeste dobri duh beogradskog noćnog života decenijama unazad. Ljudi ga znaju prvenstveno kao DJ-a, ali isto tako i kao vlasnika brojnih kultnih klubova, od “Mladosti”, “Ludosti”, do “Laste”, “Kućice” i mnogih drugih. Smiren, odmeren, nasmejan i pametan, on je dokaz da i u klupskom biznisu ima finog sveta. Naravno, u Pepeovom izboru je uvek na prvom mestu bio funk, pa dominira i na ovoj listi njegovih omiljenih pesama:
Džejms Braun – „People Get Up and Drive That Funky Soul“
Ploču “Slaughter’s Big Rip-Off” poklonio mi je prijatelj Miloš Čupa, za koga mogu slobodno da kažem da je u značajnoj meri uticao na moj muzički ukus. Bio je to period YU Radija i klubova “Incognita”, “Omena” i “Andergraunda”. Jednog dana na mojim vratima se pojavio noseći tri ploče od Džejmsa Brauna, Roja Ejersa i grupe Mandrill. Pravi sirovi funk u svom najboljem izvornom obliku. Rekao mi je da ih je nabavio od lika koji ima ulaz u fonoteku Radio Beograda i da misli da će meni više koristiti nego njemu. Nedugo zatim Miloša smo izgubili u letnjoj noći posle jedne nezaboravne žurke na splavu “No Name”. Popeo se na most, zaigrao kako je samo on umeo svoj ples i pao… Ostao je njegov duh koji i dan-danas živi u sećanjima na njega i našu omiljenu pesmu Džejmsa Brauna “People Get Up and Drive That Funky Soul” sa ploče “Slaughter’s Big Rip-Off”.
Roj Ejers – „Running Away“
U istom tom periodu klub “Soul Food” je bilo mesto gde se slušao najbolji gruv u gradu, a ja sam bio mladi DJ željan dokazivanja i učenja. DJ Mashala (Đorđe Stajkić, prim. aut.) je bio čovek koji me je smestio za pult i dao mi šansu. U svojim setovima trudio sam se da držim dinamiku i opravdam ukazanu priliku da pored iskusnih igrača poput Cobe, Ćileta, Akija, Mome, Marka Glušca, DJ Eye-a, dokažem svoje umeće i pokušam da budem deo ekipe. Roj Ejers je bio jedan od zicera kada je trebalo da se pokrene podijum za đusku. Obično su to bili klasici poput “Love Will Bring Us Back Together” ili “Evolution” a neretko i “Running Away”. Tih dana ekipa “Soul Food-a” je organizovala njegov koncert u Sava centru, a meni je pripala čast da vrtim muziku noć pre u klubu. U trenutku kad sam pustio “Running Away”, otvorila su se vrata kluba i ON je ušao. Nonšalantno je prošao kroz gužvu, probio se iza šanka do DJ pulta, zagrlio me i ostao sa nama do sitnih jutarnjih časova uz muziku, ples, dobro društvo…
DJ Rolando – „Knight Of The Jaguar“
Bila je 2008, prva godina našeg tada novog kluba “The Tube”. Da bismo se postavili na mapu grada bilo je potrebno da krenemo sa bukinzima koji će promeniti igru. Uz savete drugara Viktora Rankovića i Dušana Kačarevića, odlučili smo da prvi takav buking bude DJ Rolando iz Detroita. Sećam se kako je bila dobra atmosfera te noći u klubu, svi su bili kao naelektrisani da čuju šta će čarobnjak da izvuče iz svog muzičkog šešira. Bila je to savršena selekcija hausa i detroitskog tehna. Kako je noć odmicala, rastao je entuzijazam kod ekipe koja je dupke napunila podijum. Tada je krenuo bit, pa posle violine iz “Knight Of The Jaguar”, i počela je katarza, toliko nasmejanih ljudi koji se njišu u hipnotičkom ritmu koji ih bukvalno baca u trans. Tu noć sam osetio da smo napravili dobar klub i da ima veliki potencijal. A, pesma “Knight Of The Jaguar” je postala za mene sinonim na tu noć i još mnogo takvih kakve smo doživeli baš u tom prostoru u Siminoj 21.
Bonus video: Džimi Hendriks: Živeo je kratko, ali je ostavio neizbrisiv trag u rokenrolu
