Svi smo znali Miku. Ili smo mislili da ga znamo. Prevrće mi se utroba od svega, reči su reditelja i profesora Janka Baljka.
– Svi mi koji smo znali Miku nismo mogli ni da pretpostavimo da se u njegovoj školi odigrava seksualno nasilje, a kamoli do kojih granica to ide. Niko zaista nije mogao ni da nasluti koja je pozadina čitave te manipulacije. Šokiran sam – priznaje za Nova.rs reditelj i profesor na FDU Janko Baljak komentarišući ispovest glumice Milene Radulović da ju je Miroslav Aleksić silovao kada je imala 17 godina, ali i hapšenje pedagoga i reditelja zbog silovanja i nedozvoljenih polnih radnji nad najmanje pet žrtava.
Janko Baljak podseća i da je oko škole glume Miroslava Mile Aleksića uvek vladala neka idilična priča.
– Praktično mitologizacija… Svi su se hvalili da su polaznici te škole: „Mi smo Mikini đaci“… Puno njih je i upisalo FDU završivši prethodno Mikinu školu. Zato je bila i popularna, jer njegova škola je otvarala vrata… A i roditelji su bili presrećni, a ispostaviće se i izmanipulisani, time što u ovo vreme kada deca ništa ne čitaju, polaznici njegove škole pročitaju bar knjigu nedeljno. Zato su i prelazili preko, u najmanju ruku, „spartanskih metoda“ koje su u toj školi vladale. Nekima su njegovi metodi bili simpatični, a meni nimalo. Ali, svi u gradu su znali te priče – „Oče naš“, suknje, cipele… – priseća se reditelj.
Koliko god da su svi mislili da znaju Aleksića, koji se decenijama bavio pedagogijom, ispostaviće se drugačije. Zato Baljak kaže da je bio potpuno šokiran pročitavši ispovest Milene Radulović.
– Zaprepastio sam se kada sam video da je 3.000 dece prošlo kroz tu školu. Nažalost, plašim se da se neće sve završiti na sedam prijavljenih slučajeva seksualnog napastvovanja… Divim se Mileni Radulović i njenoj hrabrosti i bilo bi dragoceno kada bi i svi drugi koji su imali slično iskustvo smogli snage da istupe i da se otkrije svaka žrtva. Nadam se da će ovo biti podsticaj i za neke druge, možda i u poznijim godinama koji su završili njegovu školu, da se otvore. Ko zna šta se sve tu dešavalo… – kaže Baljak.
Reditelj i profesor konstatuje da, nažalost, priča o Aleksiću i sličnima nije karakteristika samo ovog društva.
– Seksualno nasilje je, nažalost, sveprisutno na svim kontinentima. Do buđenja svesti došlo je zahvaljujući američkom pokretu MeeToo. Pa, samo pogledajte fascinantan dokumentarac o seksualnom predatoru Džefriju Epštajnu… Kada psiholozi govore o profilima seksualnih predatora i edukuju na koji način možemo da ih prepoznamo, a naročito mi koji imamo žensku decu (imam tri ćerke pa možda malo pažljivije slušam nego ostali), uvek napominju da se obrati pažnja na okolinu. Obično govore da je to najčešće neko iz porodice, rodbine, neko od prijatelja… I ova priča o Miki, koga smo svi znali, uklapa se u taj profil – smatra Baljak.
Ponovo naglašava da svi koji su „u profesiji“, odnosno na bilo koji način su vezani za pozorište, film, televiziju su poznavali Aleksića, misleći da on uvek pomaže svima:
– Takva vrsta manipulacije očigledno funkcioniše na taj način. Kad god bi neko dete htelo da se bavi glumom, prva adresa je bila Mikina škola. Svi mi u poslu smatrali smo da upravo u njegovoj školi mogu da se pronađu najbolja deca za kasting za budući film ili seriju. Ceo grad je poznavao Miku…. Sticajem okolnosti, ja sam mu čak, na neki način, i komšija. Imamo vikendice na Kosmaju praktično jedan pored drugog, pa ga znam i iz tih nekih komšijskih odnosa. I baš zbog toga čitava priča mi je još više zastrašujuća – zaključuje Janko Baljak.
Pomoć žrtvama
SOS telefon Autonomnog ženskog centra je 0800 100 007 i dostupan je radnim danima od 10h do 20h. Pozivi su besplatni.
Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja je 0800-222-003.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare