0
U ovoj knjizi na preko 630 strana nalaze se pisma prijateljima, velikim srpskim, jugoslovenskim i svetskim piscima, prevodiocima, saradnicima, urednicima i izdavačima. Naravno, tu su i pisma koja je dobijao Kiš.
Knjiga Danila Kiša “Iz prepiske”, koju je priredila piščeva bivša supruga Mirjana Miočinović, nedavno je objavljena u izdanju Arhipelaga. Iz književne i lične zaostavštine Danila Kiša pred čitaoce je stigla velika knjiga prepiske od dečačkih i mladićkih dana do perioda uoči piščeve smrti. U ovoj knjizi na preko 630 strana nalaze se Kišova pisma prijateljima, velikim srpskim, jugoslovenskim i svetskim piscima, prevodiocima, saradnicima, urednicima i izdavačima. Naravno, tu su i pisma koja su upućena Kišu.
Iz brojnih interesantnih pisama izdvajamo prepisku Danila Kiša sa francuskim predsednikom Fransoa Miteranom.
Pariz, 23. jun 1981.
“Gospodine Predsedniče,
Iz štampe doznajem da ste pozvani da posetite Jugoslaviju… Biću kratak. Dozvoljavam sebi da vam skrenem pažnju na slučaj jednog broja pisaca osuđenih na višegodišnje kazne zatvora zbog zastupanja svojih stavova (GG Gotovac, Selić, primera radi). Moja skromna molba kojom vam se obraćam tiče se, pre svega, jednog mladog pesnika uhapšenog sredinom maja a koji još nije suđen (zakon predviđa kaznu do deset godina). Naglašavam da je reč o zbirci pesama, a ne o pamfletu.
Gospodine Predsedniče, dozvolite da vas najusrdnije zamolim da upotrebite vaš veliki autoritet državnika i pisca da sprečite kažnjavanje ovog mladog i darovitog pesnika (Zove se Gojko Đogo)…”
P.S. U prilogu kratak dosije o “Slučaju Gojko Đogo” i u istoj pošiljci moja knjiga, kao lični dokaz poštovanja.
Ministarstvo inostranih poslova Francuske je 7. oktobra odgovorilo je Danilu Kišu obaveštavajući ga o stavovima Predsednika Republike i francuske vlade o kažnjavanju slobode mišljenja, a onda je 23. marta 1982. sam Fransoa Miteran poslao pismo našem piscu.
“Dragi Danilo Kiš.
Primio sam vaš roman Peščanik i živo vam zahvaljujem. Iskoristiću sledećih nekoliko dana da ga na miru pročitam.
S najboljim osećanjima,
Fransoa Miteran”
Pored ove prepiske koja pokazuje kakav je značaj imao Kiš u Francuskoj, u ovoj knjizi pisama je ogroman raspon najrazličitijih književnih, političkih ili ličnih razmena Danila Kiša sa poznatim imenima: od Miroslava Krleže do Oskara Daviča, od Milovana Đilasa do Borislava Pekića, od Sergeja Dovlatova do Bulata Okudžave, od Mirka Kovača do Miodraga Bulatovića, od Karla Štajnera do Dragoslava Mihailovića, od Ljube Popovića do Marije Čudine, od Čarlsa Simića do Suzan Sontag, od Milana Kundere do Predraga Matvejevića, od Zuke Džumhura do Milovana Danojlića, i brojnih drugih koji u najrazličitijim ulogama nastupaju u ovoj knjizi.
Predstavljamo vam kratka pisma koja su Kišu poslali američki pisac srpskog porekla Čarls Simić i legendarni Sergej Dovlatov, ruski emigrant u Njujorku.
Strafford, 28. 8. 86.
„Dragi Danilo,
Nisam se pojavio u Parizu, kao što znaš. Puno posla i malo love. Ipak mi je žao da tebe i Batu nisam video. Kako ide sa novim prevodom? Jel planiraš put u USA? Ja ću celo leto iduće godine da provedem u Evropi.
Tvoj Charlie“
Dovlatovljevo pismo Kišu, 24. maj (1988)
„Dragi Danilo Kiš!
Bio sam gnusan u Lisabonu, a Vi ste plemenit čovek i brinuli ste o meni. Iz dubine duše Vas molim da se previše ne razočarate u mene.
Želim Vam spokoj i nadahnuće.
Vaš
Sergej Dovlatov“
Za kraj vam donosimo delove iz pisama Mirka Kovača Danilu Kišu iz Zagreba 1971, puna pikantnih detalja.
„Dragi Danilo, pišem ti s nadom da je ovo jedini način da budem prisutan u vašoj srpskoj književnosti. Iskreno ti mogu reći da sam u Zagrebu potpuno staromodan, jer nemam talenta za nacionalizam. Bulatović je ovde briljirao. Ja sam u odnosu na sve te nacionaliste amater. Oni jedan drugog – grlo za prožderalo – sve argumentovano. Kada pošteno razmislim meni ostaje jedna jedina tema – pička. Otkrio sam jedan novi fenomen kod sebe, kad vidim dobru pičku meni se diže jezik u ustima. Kada sam sa Sabljakom ta je tema moguća. Ali s Danijelom Dragojevićem nije ništa moguće…
Srdačno tvoj Mirko“
U drugom pismu Kovač objašnjava mu detaljnije odnos prema ženama.
“Dragi Danilo,
Pišem ti na žutoj hartiji na kojoj uglavnom pišem pičkama, to navodno izražava moju ljubomoru i mislim da im godi jedan ovakav bezvezan i patetičan ljubavnik koji se puše svojom impotentnošću. Nagrada mi nije dodeljena tako da sam uzaludno nosio odelo i mašnu. Dobar Srbin sada bi mrzeo Hrvate, međutim ja ih volim kao braću i što je najgore, ja ih razumem. Imali su potrebu da nagradu dodele samo hrvatskim piscima što je opet shvatljivo, nakon dvadesetpetogodišnjeg pritiska srpske Udbe. Budući da sam ja loš Srbin i loš Hrvat, loš Jugosloven i loš čovek, sve je to mimo mene prošlo kao lanjski sneg. Prisustvovao sam otvaranju JAZAVCA, a već oko ponoći jebao svoju sobaricu, staru pičku koja željno i verno čeka taj minut koliko moja jebačina s njom traje.
Setio sam se tebe kada sam ušao u ovaj grad. Više života ima na jednoj beogradskoj stanici nego u čitavoj Hrvatskoj…
Tvoj Kovač“
Bonus video: Luna park: Pouke i naravoučenija neobičnog Džonija