Pre nekih deset-petnaest godina, Judd Apatow je bio "kralj komedije". Kao reditelj, scenarista i/ili producent on se očešao o najznačajnija ostvarenja novog milenijuma, filmove poput "40 Year Old Virgin", "Superbad", "Knocked Up", "Anchorman", "Pineapple Express", "Bridesmaids"… A, usput je režirao i dva od mojih najomiljenijih filmova svih vremena: "This is 40" i "Funny People". Apatowova ostvarenja bila su uronjena u duhovit i pametan, postmoderan i popkulturno referentan humor, umela su da gacaju i po onom "niskom", i da kroz sve to provuku dovoljno osećanja. Kao razigrani stendapi. Njegov poslednji dobar film je "Trainwreck", sa Amy Schumer.
Ovaj pozamašan uvod nam je trebao, jer o filmu kojim se bavimo i nema, a možda i ne treba, puno toga da se kaže. Idejno, „The Bubble“ je dobro postavljen film za strimera poput Netflixa. U pitanju je „laka“, duhovita i satirična komedija koja jedan referentan momenat koji smo svi proživeli (epidemiju kovida) koristi kao ugao gledanja na jedan proces (snimanje filma) u želji da nam metaforično dočara nešto hroničniji „život u mehuru“ bogatih i slavnih. Ono što Netflix „tek tako“ voli da radi, a to je da stvar prekrca „poznatim glumcima“ deluje opravdano premisom (snimanja blokbastera). Ispostavlja se, po ko zna koji put za Netflix, da i nije tako.
Ekipa uspešne mega-franšize „Cliff Beasts“ karantinirana je u „mehur“ negde u Engleskoj gde treba da snime šesti nastavak, čiji uspeh treba da spasi i karijere i studio koji stoji iza njega. Ali, umesto da forsira neke “uvide” iz sopstvenog iskustva ili priča drugih, Apatow prečesto i previše poseže za opštim mestima ovakvih postavki- egoima, zavistima, svađama, adikcijama… koji unutar limita koje donosi kovid samo prebrzo provre. Usled čega neka komična gradacija raspada stvari ne dolazi spontano, već kao manje-više ista stvar koja se ponavlja, samo nekom drugom liku u nizu.
Nije da iznenađenja nema – David Duchovny fizički izgleda zastrašujuće loše, kao da je prošao pakao. Pedro Pascal (Narcos) je talentovan za komediju. Multi-kulti ekipa fino i neusiljeno funkcioniše i unutar nje Samson Kayo i Guz Khan potvrđuju da su odlični komičari. Prijatno je videti i da tata Apatow ne odustaje od toga da i mlađu ćerku, Iris, dobrim kastingom (ovde igra „tiktokerku“) učini i dobrom glumicom (starija igra u Euphoriji). Ali, najveća zvezda je Harry Trevaldwyn, kao odvaljeni asistent Gunther koji je „suvozlatni Peter Sellers“ ovog filma.
Za neko subotnje veče ili nedeljno popodne, ovo neće biti strašnije iskustvo od klasičnih holivudskih promašaja poput Land of the Lost ili Evolution, u kojima su jeftino izrađeni efekti također bili zabavniji od histerije junaka.
OCENA: 4/10
Bonus video: Sloboda Mićalović o ulozi u kazahstanskom filmu „Suncokret“