Osećam simptome teškog trovanja lošim vestima koje nadiru sa svih strana. Najviše stradaju najslabiji, pa su žene ponovo najčešće žrtve. Na primer, preteće skandiranje sa tribina Brankici Stanković, glavnoj urednice TV Insajdera, koja istražuje ponašanje navijačkih grupa. Mase jakih momaka protiv jedne novinarke. Na košakaškoj utakmici?! Kakva hrabrost! Kolika regersija!
Pa šamaranje učesnice rijalitija Zadruga na TV Pink! Dobrodošli kratkotrajni senzacionalizam. Kakva osionost momka koji, na nacionalnoj frekvenciji, demonstrira snagu zaštićen nereagovanjem REM-a. Na žalbe srpskih porodilja zbog ponašanja osoblja u porodilištima učesnici kongresu ginekologa odgovoraju salvama smeha. Nema akušerskog nasilja, zaključuju potpisnici Hipokratove zakletve, iako ga pacijentkinje prijavljuju ne krijući se iza anonimnosti.
Zagovornici ukidanja prava na prekid trudnoće, zaživelog u mnogim zemljama, zazivaju neka prastara patrijarhalna vremena. Ako bi se ukinulo pravo na raspolaganje vlastitim telom, možda bi trebalo razmisliti i o biračkom pravu žena? U Avganistanu se ženama zabranjuje školovanje, velovima im se se pokrivaju usta da ne bi protestovale. U Ukrajini se silovanje koristi kao delotvorno ratno oružje…
Kad se nasilje normalizuje ni silovanje nije više samo akt fizičkog nasrtanja na telo žrtve, ono postaje deo repertoara diktatorskih režima podržanih desničarsko klerikalnim istomišljenicima. U pitanju je nasilje nad razumom, kolektivni pritisak na neistomišljenike koji se uspostavlja kao prihvatljiva kultura silovanja, sociološki koncept koji se koristi da bi se opravdalo ponašanje sredine koja minimalizuje i ohrabruje nasilničko ponašanje. Koliko je neosuđenih počinilaca takvog nasilja ostalo nekažnjeno, koliko ih je pomilovano simboličnim snakcijama. Nereagovanjem se oprašta, opravdava, banalizuje seksualna i svaka druga agresija, premešta se u sferu šale, zabave, neumesnih komentara. Podsticajna klima za agresore, poražavajuća za žrtve čije se svedočenje dovodi u sumnju.
Novi, uzbudljivi roman Svetlane Slapšak „Osvetnice“ (Laguna 2022.), hibridni žanr „krimoljubne feminističke utopije“, ukazuje da je polovini stanovništva planete „dosta ugnjetavanja, rata i nekompetentne vladavine muškaraca“. Autorka podseća na kolektivno žensko sećanje koje „čuva patnju, ratove, žensku sudbinu obeleženu nasiljem zvanične istorije. Druga strana tehničkog progresa ili zaostajanja, ratnih uspeha ili poraza, političkih promena, revolucija, netrpeljivosti i prisilnih migracija jesu žene na Balkanu, one koje gube u svakom slučaju. Od smrti i silovanja do gubljenja uspomena i sitnica koje znače srećnu svakodnevicu, balkanske žene teško uspevaju da upozore na svoje nesreće“. One i dalje žive u kulturi nasilja.
Bonus video: Podcast Snaga Uma prof. dr Neda Todorović
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare