Pokloni i otkupi Etnografskog muzeja u Beogradu 2014-2019: "Lične istorije - zajedničko nasleđe"; autori izložbe: Ivan Maksimović i Maša Peruničić

Izložba predstavlja uvid u odabrane etno-fakte kojima je od 2014. do 2019. godine dopunjen zbirni fond Etnografskog muzeja u Beogradu. Ima ih više od hiljadu, a u 70 odsto slučajeva u Muzej su stigli poklonom. Put od porodične zaostavštine do muzejske vitrine pokazuje primer tri pokladne maske iz Međugorja koje su darovali Natalija i Dragoslav Kostić.

Maske su od drveta s ukrasima od rogova i vune, a koristile su se u pokladnim običajima ispraćaja zime i dočekivanja proleća, pred Uskršnji post. Strahom koji treba da izazovu, kao i bukom koju pravi povorka koja ih prati, pokladnim maskama su se terali zli duhovi…

U kuću Kostića maske su stigle kao poklon Dragoslavljevog kolege s posla Jovana Mrkonjića. Kao inženjer, Dragoslav je radio u kontroli leta, a Jovan u nabavci tehničke opreme. Ne samo što je zbog prirode posla Jovan često putovao, nego je imao smisla i za crtanje. O svojim zapažanjima s putovanja, rečju i crtežom vodio je svojevremeno kolumnu u nedeljniku „Svet“. Dok je s čitaocima delio utiske, prijateljima je donosio suvenire. Kada je u Međugorju upoznao majstora koji je izrađivao pokladne maske, nije se dvoumio da ih uzme i za sebe i za Dragoslava koji ih je godinama držao na zidu kao kućni ukras. Da maske budu predate Muzeju pobrinula se Dragoslavljeva supurga Natalija, profesor književnosti, verujući da je za njih pravi dom upravo Etnografski muzej koji čuva i istražuje baštinu tradicionalne kulture, navode autori izložbe.

Izloženi predmeti pripadaju ruralnoj i urbanoj kulturi, datiraju od XV do XIX veka i za sve njih vezuju se lične priče koje se katkad prtežu decenijama i vekovima. One počinju s darodavcima, kao što su: Marija Guć-Glišić, koja je Muzeju poklonila čak 47 predmeta iz porodičnog nasledstva među kojima je i njena balska haljina, Vladimir Mandičevski, koreograf, koji je darovao zbirku nakita i narodne nošnje iz BiH, Dragana Petrović-Vlasak, koja je u ime Srđana Kalembera, košarkaša, muzejski fundus upotpunila starim pokućstvom i posuđem, Dragana Milovanović, koja je kustosima predala kolekciju dečjih igračaka, Vukosava Seka Mišević-Mijatović, koja je priložila tepeluk i srebrnu narukvicu sa kopčom, Milanka Bogdanović – anteriju iz Peći, Zoran Nićić – anteriju iz Prištine, Miloš Aligrudić – zubun iz Kolašina, Betina fon Rajsvic – prsluk iz Dalmacije, Miloš Rajičić, iz Kanade – ogledalo, Svetislav Šokolovački – sanke iz Mokrina…

Spisak darodavaca je poduži, a eksponata šarolik: od rukavica, podvezica i suncobrana, do roga za barut, mastionice, kadionice i dvojnica, uz neizbežne gusle, vez i tkanice.

Bilo da su namenjeni svakodnevnoj upotrebi ili svečanim prilikama, etno-predmeti ilustruju privatne živote prošlih vremena koji vode ka prepoznavanju kolektivnog identiteta. Njihovim svrstavanjem u muzejsku građu, i izlaganjem, oni bivaju sačuvani od zaborava. Priče o njima koje su autori izložbe sakupili za katalog i izložbu mogu da vas podsete na značaj male porodične „uspomene“ koji ste odložili u prašnjavi podrum, jer niste imali srca da je bacite. I podstaknu vas da i vi budete darodavac.