"Književnost je pripala netalentovanim ljudima, sitnim dušama, zlopamtilima..." - ovo je, dakle, citat, rečenica iz oproštajnog pisma jednog pisca-samoubice. Pripadao je - i pripada još uvek - onoj velikoj književnosti koju se ovih dana ponižava, unižava, ukida. Poruka pred oduzimanje sopstvenog života napisana je kao objašnjenje i kao razrešnica: nešto se više nije moglo izdržati. Neki pritisak, neka težina, neki neprestani osećaj progonjenosti, proizašao iz činjenica - mnogi pisci te velike književnosti i jesu bili progonjeni, sama njena istorija jest istorija progona.