Jednom, provedoh neko vreme u glavnom gradu Azerbejdžana. Baku je lepa i neobična bliskoistočna varoš. Ima tamo ulica, trgova, kuća i kafana koje svedoče o jednom svetu koji nije sasvim iščileo, a nije ni potpuno razaznatljiv. Na jezeru – ili moru, kako god doživljavali veliku vodu kaspijsku – negde u daljini, u izmaglici vodene pare i toplog zraka, može se videti poneku naftnu platformu, izvor bogatstva nekadašnje sovjetske republike. Kavijar je najbolji na svetu, a šafran jarkijih boja nego onaj što ga po Evropi vadimo iz vakumiziranih kesica.