Krajem augusta osamdesete, jedne od nekoliko nultih godina naših života – rekavši "nas", mislim na nas sadašnje, one koji još pamtimo doživotnog predsednika, kao i one mlađe od nas što trpe naša sećanja, baš kao što smo mi otrpeli sećanja predaka – na televizorima ukazalo se nešto neobično. Zvalo se "Intervizija", zbivalo se u Poljskoj, nekakav muzički festival. U nedoba, valja reći.