Piše Dragan Ambrozić: Taylor Swift ili pop mastermajnd

Veliki uspesi i skoro natprirodni javni profil Taylor Swift imaju jedan važan razlog: ona je sve vreme u centru javne debate o mestu žene u globalizovanom društvu. To je rasprava koja nas je poslednjih desetak godina vodila putevima preispitivanja šta od starih pravila treba zadržati, a šta odbaciti, šta još uvek ima smisla, a šta više nema smisla, šta se može trpeti, a šta više ne – raspravu su ovaj put među sobom vodile isključivo mlade žene, po prvi put u istoriji, i po prvi put u istoriji one su same donosile svoje zaključke, ne prihvatajući apriori norme, institucije, ili obzire nekih prethodnih vremena. Oslobođene ranijih stega, devojke generacije Z, okrenule su se sebi i pronalaženju odgovora na to kako žele da žive svoje živote.U tom razvoju nove samosvesti, nije bilo putokaza. Zapravo, na javnoj sceni, jedine ženske osobe koje su govorile u real-timeu nešto o ovom iskustvu odrastanja u digitalizovanom svetu, bile su pop zvezde. Zato smo posle 2010. odjednom postali svedoci eksplozivnog narastanja kulturnog i komercijalnog značaja mladih autorki i pevačica: one su postale glavni svedoci ovog procesa traženja sebe, pesnikinje odrastanja nove generacije žena i menjanja društva, i jedini dostupni role-modeli.

Uloga Taylor Swift u tome je uloga kraljice. Tokom svojih deset albuma (svi su završili na prvom mestu američke liste!), od debija „Taylor Swift“ (2006) do upravo objavljenog „Midnights“ (Republic), ona je isprela priču o uspešnom građenju sebe kontra očekivanja okoline, o borbi sa svojim sumnjama, i preživljavanju uprkos razočarenjima. Kako besmrtno zaključuje na svojoj novoj ploči: „Život nas zlostavlja“. Tačno! Bilo kako bilo, njeno iskustvo je iskustvo miliona žena rođenih posle 1990, širom sveta.https://www.youtube.com/watch?v=b1kbLwvqugk&list=PLINj2JJM1jxP5aYiX47uBCRu9g8JItDWp&index=2Do pozicije moralnog stuba svoje generacije došla je vrlo brzo od kad se pojavila, zahvaljujući jednoj ključnoj promeni koju je unela u okoštali svet pop zabave: Taylor Swift je odbila da bude samo lepa i skladno peva šta joj drugi napišu. U njoj nema ničeg popustljivog, niti je zanimaju očekivanja okoline, a naročito ne muškaraca. Sa njenom pojavom su zaboravljene sve Britney Spears i Christine Aguilerre prethodne decenije, čiji su menadžeri uvek vodili računa da budu ugodne muškom oku. Taylor Swift je pre svega želela da se oseća ugodno u svojoj koži. Zato je pesme napisala i otpevala sama – tako muzička industrija nije mogla ništa da joj diktira.https://www.youtube.com/watch?v=b7QlX3yR2xs&list=PLINj2JJM1jxP5aYiX47uBCRu9g8JItDWpNa taj način je Taylor Swift postala simbol ženske ekonomske samostalnosti. Ona sama vodi svoje poslove, određuje ritam svojih izdanja, imidž i njegove promene, komunicira direktno sa fanovima – jer je sve to danas ne samo moguće, nego i neophodno, i to ne samo u muzici. Brutalno dobro vođena karijera na neispitanom muzičkom tržištu 21. veka, njena je možda i najvažnija kreacija, o kojoj se malo priča. A upravo je zbog rečitosti svog uspeha, Swiftova neosetno postala sam centar savremenog društvenog pokreta za samooslobođenje žena i njegovo glavno uporište.Taylor Swift kao običan smrtnikNjena veza sa fanovima zato je više od priče o najavljivanju novih singlova ili koncerata. To je prava veza, koja uključuje međusobno poveravanje. Tako su intonirani i njeni albumi, posebno nekoliko poslednjih, a naročito pandemijski „folklore“ i „evermore“ (oba 2020), inspirisani americana estetikom. Marketinška strategija albuma „Midnights“, sa gomilom sitnih najava svake numere ponaosob na socijalnim mrežama, pokazuje da je od početka bio koncipiran kao novi korak u produbljivanju ove veze – intoniran je kao deoba najintimnijih ponoćnih razmišljanja, onih koje imamo kad se vratimo kući i kad konačno stignemo kući i pokušamo da saberemo šta nam se sve desilo u toku dana. Vraćajući se opet na format elektro-popa, ovaj put chill out stila, Swiftova uspeva da opeva svakodnevne situacije i udahne im grandioznost univerzalnog iskustva, sa sebi svojstvenim humorom, koji izdiže njene iskaze iznad ubičajene konfekcijske ponude. Najbolje kompozicije sa njenim potpisom često čine da običan život osećamo kao čaroliju u kojoj je sve moguće.

Uzmimo na primer „Question...?“ u kojoj Taylorova postavlja pitanje nekome ko očito živi isključivo po opšteprihvaćenim pravilima – da li si se ikad poljubio u sobi punoj ljudi? Već sama snaga te slike uznemirava i ruši norme neočekivanom silinom. Pomenuta kompozicija i ne spada u udarne na albumu „Midnights“, no vrlo je znakovita za celu atmosferu ploče, prepune vere da su takva mala čuda moguća u svakodnevnom životu, i da srce treba uvek da vodi glavnu reč.https://www.youtube.com/watch?v=mkR_Qwix4Ho&list=PLINj2JJM1jxP5aYiX47uBCRu9g8JItDWp&index=3Kao i obično, sklop naracije podseća na devojački dnevnik, a otvara ga autobiografska „Lavender Haze“, o mukama slavnog para izloženog maltertiranju od strane tabloidne okoline. Najupečatljivije pesme i dalje se bave ovakvim i svim drugim ljubavnim problemima, kroz koje se prelama samospoznaja gde se naša junakinja sada nalazi u svom životu: „Snow on the Beach“ (featuring Lana Del Rey) rekapitulira osećaj istovremenog zaljubljivanja dve osobe jedna u drugu, „Midnight Rain“ se priseća davne afere tokom koje je Taylor odabrala karijeru, umesto veze koja joj se nudila, u „Maroon“ ponovo prolazi kroz romansu koja se takođe zamalo desila, ali su druge okolnosti razdvojile aktere, da bi na „Labyrinth“ naratorka doživela anksioznost pred spoznajom da se opet zaljubljuje, a u slatkoj „Sweet Nothing“ konačno i neopozivo posvetila slatkom ćeretanju sa ljubavnikom u miru svoje kuće.https://www.youtube.com/watch?v=lvHZjvIyqsk&list=PLINj2JJM1jxP5aYiX47uBCRu9g8JItDWp&index=4Postoje tri trenutka kad album „Midnights“ nadrasta ovu dobro izvedenu, ali ipak očekivanu matricu pop sapunice na estrogenima: „Anti-Hero“, gde se Swiftova duhovito obračunava sa očekivanjima okoline od sebe; ponosna „Bejeweled“, u kojoj doslovce kaže: „I dalje svi uzdrhte kad uđem u sobu, a kad me momci iz benda pitaju ’imam li svog muškarca?’, i dalje mogu da odgovorim sa ’ne sećam se’“; i konačno finalna „Mastermind“, sa sjajnim obrtom na kraju, u kome se ispostavlja kako je njen dobro smišljen plan zavođenja bio provaljen od početka. Tako na kraju naša romantična heroina doživljava da bude uhvaćena u svoju sopstvenu mrežu, što relativizuje sve njene dotadašnje ispovesti, i smešta je ponovo među obične smrtnike, kojim se život stvarno dešava.

Vizuelno pakovanje albuma utemeljeno je u sedamdesetim godinama prošlog veka, od šminke i upaljača na omotu, do promo fotografija. Muzički stil je intimno glamurozan, kao zvučni pejzaž za after party u budoaru Taylor Swift. Način na koji ona peva takođe je statement ovog vremena, kao i sve navedeno – razigran, čiste emocije, ali konstantno ironičan. Srećom, kod Swiftove je i ironija organska, pa se ona razlikuje od mnogih drugih na top listama – po tome što deluje kao stvarna osoba, koja živi životom sličnim onom koji živi njena publika. I tu se krije suština njene umetnosti: ona je najveća kad kroz pop muziku dramatizuje živote običnog sveta, njihova razmišljanja i nadanja, tenziju svakodnevnice. Sve je to, naravno, iluzija, ali iluzija u koju želimo da verujemo. Suština pop muzike.Taylor Swift kao neobičan smrtnikMožete voleti i ne voleti njene pesme, ali uvek znate da su dobro napravljene. Možete takođe misliti da autorka malo previše pažnje pridaje samoj sebi, ali uvek ste svesni da je pametna, talentovana i ima svoj stav. Neko bi je otpisao kao još jednu pop zvezdu koja pretvara muziku u robu za prodaju. Ovaj potpisnik ne smatra lošim to što neko pravi muziku da bude roba koja se prodaje, ako to radi sa namerom da osvesti ljude i ulepša život masama. Čini se da je upravo to i dalje plemenita namera ove umetnice.https://www.youtube.com/watch?v=Tmz1lz0zcLQ&list=PLINj2JJM1jxP5aYiX47uBCRu9g8JItDWp&index=15Vera u vrlinu građanski je san – Taylor Swift je možda poslednja pop zvezda koja ima poreklo u srednjeklasnim nadama o boljem životu, u trenutku kad srednja klasa silazi sa istorijske pozornice – ali kad se sve to prenese u muziku i raširi svetom, ovaj njen san kog deli sa javnošću, deluje kao pošten pristup problemima današnjice, osvetljavajući ih starinskom mudrošću.Taylor Swift vraća žanr pop muzike sebi, pretvarajući je ponovo u konstantno ogledalo miliona – ono što je ona uvek i bila: trominutno svedočanstvo o našim životima i načinima da budemo bolji. Zato je njena uloga pop zvezde nad pop zvezdama, kulturne ikone našeg doba, potpuno opravdana i višestruko zaslužena.Bonus video - Artan Lili: Ništa ne bismo menjali u ovih 10 godina

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=artanlilinitanebismomenjaliuovih10godina-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4507884"]