0
Solo album „Golden“, mladog pevača Jungkooka iz južnokorejske grupe BTS, obrazac je savremene globalne pop muzike i veliki novi hit.
Jeon Jung-kook (r. 1997), najmlađi je član grupe BTS (Bangtan Sonyeondan, odnosno Bulletproof Boy Scouts), južnokorejskog pop sastava koji je osvojio svet pre pandemije. Ovaj sedmočlani „boys band“ veliki je fenomen – radi se najtiražnijoj korejskoj grupi svih vremena, ali i o prvom dalekoistočnom sastavu koji kontinuirano beleži ogromne tržišne uspehe na Zapadu, nastupajući po vodećim festivalima i puneći takve koncertne hramove kakvi su Wembley (Engleska) i Rose Bowl (Amerika).
Čak tri poslednje ploče – „Love Yourself: Tear“ (2018), „Map of the Soul: 7“ (2020) i „Be“ (2020) – krasile su prva mesta američke top liste albuma, ali i drugih zemalja, pokazujući da je došlo vreme u kome izvođači iz Južne Koreje imaju svoje stalno mesto u srcima tinejdžera širom sveta. Tek kroz pojavu BTS – K Pop nam je poslao definitivnu poruku kako je tu da ostane.
Pomenuti Jungkook (iliti Džungkuk) upravo je objavio prvi solo album „Golden“ (Big Hit), uz vrlo povoljne kritike. Nama se čini da se pred njim otvara mogućnost da se i sam nametne kao svetska zvezda: sve je tu – sladak dečko koji dobro izgleda, izuzetno lepo peva i ima specifičnu boju glasa, ume da pleše, kulturno se ponaša u javnosti i ne ustručava se da daje novac na realno potrebne milosrdne akcije (ovog proleća je plaćao zdravstvene troškove deci iz siromašnih porodica u Seulu). Dok njegovi drugari služe vojsku (ponovno okupljanje je zakazano za 2025!), Jungkook je osmislio projekat koji ga je predstavio kao azijski odgovor na Harryja Stylesa, i čini se da je pogodio zlatnu žicu.
Za razliku od BTS koji funkcionišu kao alternativni univerzum, izmišljeni svet u kome žive zajedno sa svojim fanovima (inače čest koncept u manga stripovima) – Jungkook se ovde bavi prepoznatljvim, stvarnim situacijama iz života, isključivo romantične prirode. Sa te strane, on nepogrešivo igra onu ulogu koju od njega očekuje ženski deo populacije, što ga intenzivno obožava. Međutim, visok produkcijski i artistički nivo albuma „Golden“, uverava nas da on nije nikakav pin-up dečko koji ispunjava fantazije devojčica, nego ozbiljan pop umetnik od formata.
Ne samo da su njegovi hitovi svima razumljivi, i sa lakoćom će „paliti“ publiku širom ove internetom spojene planete, nego oni imaju i lagani nagoveštaj trajne vrednost. Naime, sve pesme Jungkooka utemeljene su u tradiciji pop kulture, na jedan prijatan način koji evocira uspomene na Michaela Jacksona ili George Michaela, ali ih ne kopira. To je način na koji se danas prave globalni hitovi: svi delimo iste uspomene na veliku pop muziku uz koju smo odrastali, ona je svakodnevno dostupna – pa što da ne čujemo još nešto slično, novo, ali u tom fazonu?
Kad Jungkook zavrti korak kao Jackson u spotu ili pusti glas u refrenu kao Michael, a posebno kad u pesmama probije patos nalik na omiljenu mu grupu Queen, to nije ništa drugo nego konstruktivna upotreba njegovog iskrenog fanovskog obožavanja pomenutih imena – ali samo kao inspiracije. Baš zato je originalan, na svoj način.
Jungkook je, naime, oličenje postmoderne pop muzike. On zvuči kao sve ono od popa što smo voleli u osamdesetim godinama XX veka ukršteno sa Justinom Bieberom – njegova pojava deluje kao pikselizovana reinkarnacija duha tog poslednjeg hladnoratovskog doba, u kome smo se pravili da smo bezbrižni, mada je svet sve vreme bio na ivici nuklearnog uništenja.
Preneto u sadašnjicu: Jungkook voli razne dame, jer mu je to sudbina, bez obzira na sve užase oko nas – sa svojim hiper-realnim spotovima u kojima junaci izgledaju bolje nego u stvarnosti, on je najsvežija digitalna verzija pop klasike, u kojoj ljubav uvek nalazi pravi put, a dobro pobeđuje zlo, makar svet oko nas goreo. Nema ničeg lošeg u tom stavu, zar ne?
Ključne numere na ovom prilično ujednačenom albumu su dve sa gostovanjima američkih repera iste generacije kao što je Jungkook: himna bezgraničnoj zaljubljenosti „Seven“ (featuring Latto) i takođe ljubavna, mada malo iščašena „3D“ (featuring Jack Harlow). Sa svojim retro-eighties prizvukom, strasna plesna „Standing Next to You“ spada u apsolutno najbolje trenutke ploče, a interesantne su još i balade „Somebody“, „Shot Glass of Tears“ i „Hate You“ (koju potpisuje Shawn Mendes), te kolaboracije „Closer to You“ (featuring Major Lazer) i „Please Don’t Change“ (featuring DJ Snake).
Osvanuvši u međuvremenu na trećem mestu liste albuma, Jungkookov „Golden“ postao je najbolje plasirano K Pop izdanje u Velikoj Britaniji ikad. Ne može biti snažnije potvrde da su korejski pop umetnici postali deo standardne ponude na trpezi popularne muzike, i da su svakako tu da ostanu.
Nema jake pop muzike bez jake ekonomije, a ona južnokorejska jedna je od najjačih na svetu. Naravno da onda imaju kapacitet da plivaju globalnim tržištem i uz vrlo konkretnu materijalnu podršku države lansiraju proizvode koji imaju potencijal da budu popularni svuda. BTS, a sada i Jungkook, najbolji su dokaz da Korejanci izvrsno znaju kako se to radi.
Bonus video: Amelie Lens na Exitu
