0
Vladimir Sorokin, ruski pisac koji u prethodnih 40 godina razbija skoro sve zamislive političke i društvene tabue u Rusiji, stiče priznanje u Americi u vidu objavljivanja čak osam romana koji nikad ranije nisu prevedeni na engleski jezik.
Sorokina su tokom cele karijere pratili skandali i kontroverze. Scena iz njegovog romana „Plava mast“, u kojoj opisuje seksualni odnos između klonova Staljina i Hruščova, pokrenula je krivičnu istragu zbog optužbi da je u pitanju pornografija. Prokremljski aktivisti optužili su ga za promociju kanibalizma i pokušali da zabrane njegovu novelu „Nastja“, jezivu alegoriju o devojci koja biva pojedena od strane svoje porodice. Demonstranti su u džinovsku wc-šolju postavljenu ispred Boljšoj teatra u Moskvi, ubacivali njegove knjige.
Međutim, nakon svakog napada na njega, Sorokin je postajao sve hrabriji i popularniji.
– Ruski pisac ima dve opcije: ili da se plaši, ili da piše – rekao je Sorokin u intervjuu koji je dao prošlog meseca – Ja pišem!
Sorokin se smatra jednim od najinventivnijih ruskih pisaca zbog tema kojima se bavi u svojim knjigama: poput sumornih poglavlja sovjetske istorije i futurističkih priča koje obuhvataju zastrašujuću represiju Rusije 21. veka, piše „Njujork tajms“.
Uprkos svojoj reputaciji konstantnog buntovnika, talentu i stilu pisanja, Sorokin je relativno nepoznat na Zapadu. Donedavno, samo nekoliko njegovih dela bilo je objavljeno na engleskom jeziku. Nakon pune četiri decenije karijere ispunjene skandalima, izdavači se spremaju da objave osam novih prevoda njegovih knjiga na engleski jezik.
Kod nas je ovaj pisac bio prepoznat od strane izdavača, a i čitalaca. Geopoetika je do sada objavila njegove romane „Dan opričnika“ (2008), „Šećerni Kremlj“ (2010), „Mećava“ (2013), „Telurija“ (2015) i „Manaraga“ (2017), dok je Laguna objavila knjigu „Trideseta Marinina ljubav“ (2008), a Logos „Dostojevski trip“.
Na Zapadu Sorokin zavređuje pažnju u trenutku kada njegovi portreti Rusije, kao bivše imperije koja klizi unazad pod militarističkim, nasilnim i represivnim režimom postali tragično istiniti. Sorokin sukob Rusije i Ukrajine ne vidi samo kao vojni, već i kao propagandni rat zasnovan na lažima – napad na istinu protiv kojeg pisci moraju da se bore.
– Uloga pisaca će se promeniti, s obzirom na trenutnu situaciju – rekao je Sorokin – Ako počne nova era cenzure, reči pisaca odzvanjaće još snažnije!
– Zašto čovečanstvo ne može da preživi bez nasilja? – rekao je i dodao:
– Odrastao sam u zemlji u kojoj je nasilje bilo prisutno kao vazduh. Kada me pitaju zbog čega ima toliko nasilja u mojim knjigama, ja im kažem da sam ceo život bio potpuno „natopljen“ njime, od vrtića pa nadalje.
Sorokin je majstor mimikrije i književnih žanrova: od postmoderne političke satire, do ezoterične naučne fantastike, alternativnih istorija i futurističkih sajberpank fantazija. Prevodi na engleski koji stižu ove godine otkrivaju neobičnost Sorokinovog dela i odražavaju njegovu opsednutost prošlošću Rusije i zabrinutost njenom budućnošću.
„Majstor ismevanja režima“
Sorokin je rano osetio književnu slavu. Kao školarac, otkrio je da može da zaradi novac tako što će pisati erotske priče, koje je kasnije prodavao drugarima iz razreda. Studirao je naftno inženjerstvo na Moskovskom institutu, ali ga je privukla vizuelna umetnost. Zaposlio se kao karikaturista u komunističkom omladinskom časopisu, a zatim kao ilustrator dečijih knjiga i grafički dizajner. Početkom 1980-ih, postao je nezaobilazni član ruske andergraund književne scene, kada je napisao je i svoj prvi roman „Red“, apsurdnu priču o sovjetskoj birokratiji i ugnjetavanju.
– Tada sam mislio samo o jednom: da moj tekst nikad ne padne u ruke KGB-a – rekao je Sorokin.
„Red“ je objavljen u Francuskoj 1985. godine, što mu je donelo reputaciju hrabrog provokatora. U Rusiji ovaj roman objavljen je tek nakon raspada Sovjetskog Saveza.
– Video sam neke znake promena u ruskom društvu koje su mirisale na srednji vek. Kada sam napisao roman „Noć opričnika“, mnogi kritičari su rekli „mora da ste imali gadan mamurluk kad ste pisali ovu knjigu“. Nakon nekoliko godina prestali su da se smeju i počeli su da osećaju srednjovekovni vonj svuda oko sebe – rekao je Sorokin.
U godinama koje su usledile, proširio je svoju viziju futurističke Rusije. Ona je postala autoritarnija, militaristička i nazadnija, što se jasno čita iz njegovih romana „Šećerni Kremlj“, „Telurija“ i „Manaraga“. Tokom pandemije Sorokin je završio rad na najnovijem romanu „Doktor Garin“.
Radnja romana je smeštena u futurističku distopiju uništenu nuklearnim ratom, vojnim diktaturama i odmetničkom rasom genetski modifikovanih super-vojnika. Roman prati doktora koji radi u sanatorijumu i okružen je skupinom deformisanih „političkih bića“, mini verzijama svetskih moćnika: Borisa Džonsona, Angele Merkel i Putina.
– Svet se tako nepredvidivo menja, da klasična realistička proza nije u stanju da ga prati. Kao da pucate u pticu koja je već odletela – zaključuje Sorokin.
Bonus video: Frenzen – Zašto sam plakao dok sam čitao Elenu Ferante?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
