0
Crvena knjiga "1000 zašto, 1000 zato“, termos za kafu, crveni pasoš, poštanske marke i metalni novčići od pet i 50 para i novi dinar SR Jugoslavije, paklica cigareta „Drina“, Bukvar, poster Lole Novaković, samo su neke od fotografija na „Instagram“ i „Fejsbuk“ profilima Muzeja Jugoslavije koji je odlučio da zajedno sa građanima kreira virtuelnu izložbu.
Muzej Jugoslavije u okviru onlajn programa #OSTANIUMUZEYU pokrenuo projekat #YUDOM i pozvao publiku da pronađe jugoslovensko nasleđe u svojim kućama i uključi se u kreiranje virtuelne izložbe.
„Verujemo da je svako od nas ovih dana, spremajući kuću, pronašao neki predmet koji datira iz jugoslovenskog perioda – limenu kutiju Ce kafe u kojoj je stajala vegeta, belu šolju sa plavom bordurom, Iskrin telefon, dedine značke iz preduzeća, mamine espadrile kupljene u Trstu“, stoji u poruci kustoskog tima Muzeja Jugoslavije.
Kustoskinja edukatorka Sara Sopić kaže u razgovoru za portal Nova.rs da su želeli da vreme koje smo svi prinuđeni da provodimo kod svojih kuća učine malo zanimljivijim i da uključe lokalnu zajednicu u kreiranje izložbe, svesni da je jugoslovensko nasleđe prisutno u domovima svakog od nas.
“Želeli smo da podstaknemo ljude da malo istraže svoje stanove i pronađu predmete koju su pripadali njihovim bakama i dekama ili su sada popularni zbog retro dizajna pa su ih i sami uvrstili u svoju ličnu kolekciju”, istakla je Sopić.
Muzej je pozvao sve, koji žele da se priključe ovoj virtuelnoj izložbi u nastajanju, da zabeleže predmete kamerom, podele fotografiju na društvenim mrežama koristeći #YUDOM i pritom označe (taguju) Muzej Jugoslavije.
Već prvog dana zabeleženo je više od 700 odziva, što je iznenadilo kustose.
“Beograd i Novi Sad prednjače, ali javljaju se dosta i ljudi iz Hrvatske. Zagreb i Rijeka su se dosta angažovali”, rekla je Sopić.
Muzej Jugoslavije ima veliku i bogatu kolekciju upotrebnih predmeta koji su se koristili u svakodnevnom životu pre svega u socijalističkom periodu i doprineće akciji predstavljajući fotografije predmeta koji su deo te kolekcije.
“Mi ćemo birati predmete čiji je dizajn bio popularan i nagrađivan čak i van granica Jugoslavije. To je na primer Iskrin televizor, zatim usisivač, frižider, višestruko nagrađivani telefon ETA Davora Savnika za fabriku ‘Iskra’, koji je čak i uvršten u kolekciju Muzeja moderne umetnosti u Njujorku”, rekla je Sopić.
Svi ti predmeti se nalaze u kolekciji Muzeja Jugoslavije, kako je objasnila kustoskinja, zato što su fabrike, kada god bi napravile neki novi predmet, slale po jedan primerak predsedniku Josipu Brozu Titu, te se tako sve to danas čuva u ustanovi koja baštini njegovo nasleđe.
“Imamo veliki broj maketa aviona i traktora, zatim televizora, digitrona i sve što ono što bi moglo da se zamisli u jednom domu”, dodala je ona.
Na „Instagramu“ Muzeja Jugoslavije se mogu videti i značke sa likom Tita ili zastavama i grbovima, Fla-Vor-Aid sokovi, razglednica iz Splita, čaše „Kristal Zaječar“, tanjir iz Sarajeva sa likom Vučka maskote Olimpijskih igara 1984. godine.
Neke na bivšu državu asocira i popularna dečja knjiga „Olovka piše srcem“ Vanje Rupnik i Budimira Nešića, ali u knjige „Novija jugoslovenska poezija“ i Marksov „Kapital“.
Pojedini sećanje na detinjstvo vezuju za zvuk miksera fabrike „Gorenje“ ili muziku „Azre“ sa ploče u izdanju „Jugotona“, drugi su pronašli u ormaru očev udžbenik za prvi razred gimnazije izdat 1973. u Zagrebu, a treći se sa nostalgijom sećaju i listaju crveni pasoš sa kojim su putovali širom sveta.
„Iako postoji antagonizam prema jugoslovenskom nasleđu zbog društveno-političkih okolnosti, opet na neki način je ono dosta prisutno. Kod nekih ti predmeti žive i bez te etikete jugoslovenskog nasleđa, a kod drugih, koji su svesni toga i sa pažnjom čuvaju te predmete, obično ima nostalgije koja ih vezuje za neke ljude ili detinjstvo. Razlikuju se razlozi zbog kojih ljudi čuvaju te predmete i načini na koje se odnose prema njima, ali na Muzeju je da daje legitimit nasleđu i podstiče ljude da uočavaju fluentnost nasleđa i budu svesni da je to deo naše istorije“, smatra Sopić.
Ljudi najviše na društvenim mrežama dele fotografije knjiga iz svojih biblioteka u kojima se još mogu naći jugoslovenska izdanja, zatim dominiraju telefoni, posteri, značke, peškiri i ćebad sa natpisima, a Sopić priznaje da je neke predmete prvi put videla.
„Mene je iznenadila električna četka za čišćenje vunenih tepiha, za koju nisam znala da postoji. Podsetila sam se i kako me ja baba jurila sa rol četkom za sakupljanje mrva po sobi. Potpuno sam zaboravila na taj predmet ili na one Imlekove šolje sa kravicom“, rekla je Sopić i primetila je da zanimljivo da se u celom regionu koriste isti upotrebni predmeti.
Sopić je kazala da će u jednom trenutku napraviti presek svih fotografija koje su dobili, u nadi da će se to poklopiti sa presekom vanrednog stanja, i da će potom izabrati najatraktivnije predmete, uraditi dizajn i objaviti na svim svojim portalima.
Deo predmeta koje su izabrali kustosi i kustoskinje Muzeja Jugoslavije za #YUDOM nisu izloženi u okviru stalne postavke i publika će u okviru ovog projekta imati priliku da ih prvi put vidi.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
