0
Znam, kupili ste karte za novi film Pedra Almodovara "Susedna soba", pobednika festivala u Veneciji i francusku dramu mjuzikl "Emilija Perez" Žaka Odijara nagrađenu u Kanu za glumačka ostvarenja. Ako ste ljubitelj velikog Dejvida Kroneberga, izabrali ste i njegov „Pokrov“. I zadovoljni ste.
Piše: Dejan Šapić
Ali, ako, ipak, vodite računa nekoliko zvučnih filmova s FAF-a neće vam dati odgovore na pitanje gde je savremeni film danas. Moraćete da zaronite malo dublje u festivalske programe, kako biste pronašli sakrivene bisere.
Od večeras do 29. novembra, 30. Festival autorskog filma s više od 80 naslova, koji „stižu“ iz Kana, pa Venecije i Lokarna, biće pravi poligon za istinske ljubitelje filmova. I kako u tih sedam dana izabrati i pogledati što više naslova, pogotovo što su odlični filmovi „razbacani“ u različite programske selekcije?
Ako možete da priuštite sebi samo pet naslova s festivala onda najpre ne smete propustiti „Armand“ reditelja Halfdana Ulmana Tondela, koji je norveški kandidat za Oskara. Ova vanserijska studija o dve porodice čija su deca imala incident u školi, pokazuje kako dečija svađa može da eskalira u problem odnosa roditelja i na kraju seže do porodičnih odnosa u prošlosti. Sve je vrhunski snimljeno i izbalansirano do detalja u ovoj suptilno izgrađenoj priči. Kamerna drama smeštena u učionicama i hodnicima škole visoko je postavila lestvicu za filmove sa ovom tematikom.
Obavezno bi trebalo pogledati i „Seme svete smokve“ iranskog reditelja Mohameda Rasulofa, koje je dobilo Specijalnu nagradu žirija i Fipresci u Kanu. Reditelj je već tri puta osuđivan u Iranu, a nakon posednje presude od osam godina zatvora, jedva je, idući tajnim putevima skoro mesec dana, uspeo da pobegne iz zemlje i predstavi film u Kanu.
Novi film je politička drama-triler o sudiji koji je u dilemi kako da se postavi. Razlog su protesti iz 2022. tokom kojih su demonstranti sekli kosu zbog nametanja obaveznog nošenja hidžaba u Iranu koji su usledili nakon što je 22-godišnju Mahsa Amini ubila policija, jer nije imala hidžab. U filmu se prikazuju potresni dokumentarni snimci napravljeni mobilnim telefonima, a prate ih smirujuće vesti koje režim servira putem televizije. Potpuno drugačiji od njegovih prethodnih naslova, produkciono bogat, prikazuje moderan život porodice u stanu nalik evropskim, i podseća na američke drame. Skoro trosatni film prolazi brzo, uz odličnu režiju s neočekivanim preokretima na kraju koji pokazuju naličje i tradiciju Irana i sigurno će se naći među deset najboljih ostvarenja na većini godišnjih lista.
Film „Santoš“, premijerno prikazan u Kanu u programu “Izvestan pogled”, četvrto je ostvarenje indijske rediteljke Sandhije Surije. U pitanju je triler o mladoj udovici Santoš, koja se priključuje policiji „nasledivši“ posao svog pokojnog muža, policijskog poručnika. U malom mestu na severu Indije, posle ubistva devojke iz niže kaste starija policijska inspektorka, feministkinja Šarma, uvlači neiskusnu Santoš u istragu zločina, i jedna domaćica pretvara se u policajku u najkorumpiranijoj policijskoj jedinici u Indiji.
Rediteljka pokazuje granice do kojih se neko može adaptirati na novonastalu situaciju. Kada shvati kako policijski sistem funkcioniše Santoš će prihvatiti pravila igre i sistem korupcije. Materijalna korist nije presudna za njeno moralno posrnuće koliko je to nemogućnost da se suprostavi celom kolektivu. Napeta drama sa odlično oslikanim društvom Indije koje još uvek funkcioniše po principu kastinskih odnosa unutar sredine gde mešanje nije dozvoljeno. Uzbudljivo i neizvesno do samog kraja.
Iz Litvanije stiže “Toksično”, koje je na festivalu u Lokarnu osvojilo četiri nagrade među kojima je i onu za najbolji film. Rediteljka Saul Bliuvate portretiše grupu tinejdžerki u zabačenom industrijskom mestu Litvanije kroz audiciju za školu manekenstva. Bez obzira što su smeštene u provincijalnu sredinu trendove prate preko interneta i društvenih mreža. “Toksično” se bavi temom koju su obrađivali mnogi filmovi snimani prethodnih godina o rijalitijima, poziranju za mobilni telefon, spremnošću da se uradi sve kako bi se došlo u centar pažnje. Ali, ovaj mali dragulj vizuelno i stilski nenadmašan je u odnosu na ostala ostvarenja o odrastanju i izgradnji vlastitog identiteta.
Debitantski film rumunskog scenariste i reditelja Bogdana Muresanua „Nova godina koja nije došla“, koprodukcija Srbije i Rumunije, govori o periodu poslednjih dana režima Čaušeskua u decembru pred Novu 1990. godinu. Dok vojska pokušava da uguši ustanak, šestoro ljudi se zateklo u opštem metežu, a televizijski reditelj prinuđen je da pronađe rešenje za novogodišnju emisiju jer je ključna glumica prebegla. Naći će ga u pozorišnoj glumici koja je u nevolji jer ne može da dođe do bivšeg dečka u Temišvaru, a njegov sin, student, planira da prepliva Dunav i prebegne u Jugoslaviju. A tog sina prati službenik tajne policije Sekuritate, koji se bori da svoju majku preseli iz stare kuće, predviđene za rušenje, u novi stan. I taj potez izvodi fabrički radnik, koji je u panici jer je njegov sin napisao pismo Deda Mrazu u kojem piše da njegov otac želi mrtvog Čaušeskua.
Nagrađivani rumunski pisac i reditelj Bogdan Muresanu, čiji je ovo debitantsko igrano ostvarenje, član je Evropske filmske akademije, najpoznatiji kao reditelj kratkog filma „Božićni poklon“ (2019), dobitnika nagrade EFA za najbolji kratki film i još 72 priznanja. A „Nova godina koja nije došla“ je, posle osvojene glavne nagrade u takmičarskoj selekciji „Horizonti“ festivala u Veneciji, za nepuna tri meseca prikazan na preko dvadeset festivala a biće na još desetak od SAD, Kanade, Brazila do Indije, Turske i Indonezije. U Rumuniji je postao najgledaniji i prestigao “Džokera 2”, i do sada na blagajnama zaradio 500.000 dolara. Na FAF-u je u Takmičarskoj selekciji a premijera je 26. novembra u Mts dvorani gde će pored montažerke i koproducentkinj,e Vanje Kovačević biti gost i rumska producentkinja Ana Solomon. Bioskopska distribucija u Srbiji je planirana za januar sledeće godine.
Vanja Kovačević naša montažerka, koja je radila na brojnim filmovima i serijama reditelja Srdana Golubovića, Stefana Arsenijevića i Bojana Vuletića, ističe za Nova.rs da je bilo neobično i zahtevno raditi na rumunskom filmu:
– Ovaj film je bio prava montažerska poslastica. Od trenutka kad sam se priključila filmu uglavnom sam se igrala sa njegovom strukturom. Kako film prati šest priča, koje su delimično povezane i ponekad se preklapaju, činilo se tokom montaže da su mogućnosti za montažu beskrajne. Glavni izazov je bio kako ne zbuniti publiku i predstaviti svakog od šest protagonista na početku, a da pri tom zadržimo utisak da se sve njihove priče događaju istovremeno. Narativ koji pratimo u ovom, kao i u većini rumunskih filmova, dešava se u nešto više od 24 sata. I jedini način da izmontiramo ovaj film, a da ne traje predugo bio je da ga struktuiramo kao slagalicu.
Festival autorskog filma, kroz selekciju Bande à part, publici predstavlja radikalniju formu nezavisnog autorskog filma. U pitanju su autori koji, po rečima selektora Vladimira Perišića, rade s malim budžetima i na margini filmske industrije, ili onima koji je, poput “švercera”, subvertiraju iznutra.
– U pitanju su smeli, često vizionarski, uvek autonomni autorski glasovi koji proširuju naše poimanje onoga što film može da bude – objašnjava Perišić za „Novu“, dodajući da su ovoga puta filmovi mnogo komunikativniji:
– Opredelili smo se da u selekciju uvrstimo i autore koji do sada nisu bili prikazivani kod nasa a u svetu su prepoznati kao značajna imena autorskog filma, poput Pajal Kapadije, Jolande Zuberman, Tjerija de Peretija… Izbalansiranija je selekcija, između radikalnih filmova koji tragaju za novim jezikom i onih koji rade u poznatim kodovima ali tako da ih otvore za nešto „drugo i nepoznato.
Od osam filmova Perišić izdvaja dokumentarac „Noć nesigurnosti“ Pajal Kapadije u kojem se spajanjem stvarnosti i fikcije sa snovima, sećanjima, fantazijama i strepnjama raspliće amorfna ispovest. Takođe i „Romantičnu generaciju“, putovanje kroz dve decenije filmskog opusa Džia Žang-kea (kojeg znamo po naslovima „Dodir greha“ i „Ash Is Purest White“, prikazanim na FAF-u) i posvetu glumici Žao Tao, zvezdi njegovih filmova.
Bonus video: Srdan Golubović o FAF-u
