0
Ruska izdavačka kuća, AST, pristala je da objavi, ali uz velike cenzurisane delove, kritički esej profesora italijanske književnosti na Univerzitetu u Bolonji Roberta Karnera o filmskom reditelju Pjeru Paolu Pazoliniju "jer se u njoj otvoreno piše da je bio gej".
Fotografije koje kruže ruskim Telegram kanalima pokazuju da su značajni delovi eseja redigovani debelim crnim linijama, što je ukupno oko 70 od 400 stranica.
– Veoma sam zabrinut zbog ovoga. To je nešto što se dešava u diktaturama – rekao je Karnero za Rojters.
Prema njegovim rečima, zamagljeni pasusi u eseju „Pazolini: Umiranje za sopstvene ideje“, oko petina ukupnog teksta, bave se rediteljevim „sentimentalnim i seksualnim životom“, ali nisu eksplicitno seksualni.
– Ne znam da li sam doneo pravu odluku. Ali, morao sam da biram između dve stvari koje mi se nisu dopale – rekao je Karnero, objašnjavajući odluku da pristane na rezove.
Izdavačka kuća AST saopštila je da je zacrnjivanje teksta „pošteniji izbor“ nego potpuno izbacivanje delova.
– Tako je rad Roberta Karnera postao interaktivan: čitalac sam odlučuje da li će koristiti bilo koji izvor informacija da sazna šta je skriveno od njega – navodi se u saopštenju na Telegram kanalu.
Cenzura je imala više od daška ironije, rekao je Karnero, s obzirom na otvoreni aktivizam njegovog subjekta.
Pazolini, priznati marksista koji je osuđivao korupciju u italijanskoj politici, ubijen je u Rimu 1975. pod sumnjivim okolnostima.
– Bio je veoma hrabra osoba, neko ko je jasno i glasno govorio.To je paradoks. Sada, neko ko je bio spreman da umre za sopstvene ideje postaje predmet cenzure u Rusiji – rekao je Karnero.
U njegovom slučaju, ruski izdavač je bio otvoren za cenzuru. Izdavačka kuća AST u onlajn prikazu knjige, navela je da je tekst knjige skraćen „saglasno saveznom zakonu 478“ o anti-gej propagandi. Portparolka AST-a je odbila da dodatno komentariše motive za objavljivanje ovog dela sa prepravkama, napominjući da je rasprodat početni tiraž od 1.500 primeraka.
Jedna od najvećih ruskih izdavačkih kuća takođe je objavila knjige autora koji su osudili rat u Ukrajini ili koje je Rusija označila kao „strane agente“. Međutim, ruski nezavisni mediji su prošle nedelje izvestili da je AST povukao šest knjiga sa svoje veb stranice, uključujući „Đovanijevu sobu“ američkog pisca Džejmsa Boldvina i „Zaveštanje“ ruskog Vladimira Sorokina, u skladu sa zakonom o gej propagandi.
Den Hili, profesor emeritus moderne ruske istorije na koledžu Svetog Antonija u Oksfordu, rekao je da su ruski anti-gej zakoni i ratni zakoni o cenzuri nametnuti nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine, učinili javne proteste gotovo nemogućim u zemlji.
– Očigledno je da se svako ko se sada bavi (pro-LGBTQ) aktivizmom u Rusiji suočava sa zatvorskom kaznom, i to ne od nekoliko meseci, već višegodišnjom. Paradoksalno, objavljivanje cenzurisanog teksta može biti jedan od retkih načina da se bezbedno izrazi neslaganje – rekao je Hili.
Upečatljive slike Karnerove knjige bacile su svetlo na pitanja državne cenzure u Rusiji u vreme kada Kremlj tvrdi da vodi egzistencijalni rat sa Zapadom da bi odbranio svoje „tradicionalne vrednosti“, navodi agencija.
Tokom vladavine predsednika Vladimira Putina, Rusija se upustila u široko rasprostranjeno kršenje prava LGBT osoba, prikazujući ih kao zapadnjački izum koji ugrožava tradicionalne ruske vrednosti zasnovane na porodici, naciji i pravoslavnoj veri. Rusija je označila „LGBT pokret“ kao ekstremistički, a one koji ga podržavaju kao teroriste, otvarajući put ozbiljnim krivičnim slučajevima protiv LGBT osoba i njihovih zastupnika. Privatne ruske kompanije kao što su muzički kanali i onlajn filmski distributeri se redovno kažnjavaju zbog hostovanja LGBT sadržaja.
Bonus video: Matija Stefanović o policijskoj brutalnosti nad LGBT osobom