0
Dok se vraća na televiziju u odličnoj seriji “Severance”, glumica govori o životu u 'beskonačnoj opasnosti', a to je Amerika, zašto nikada neće smatrati Trampa smešnim i njenoj potrebi za životom sa malo drame.
“Kako sam se osećala?“ ponavlja Patriša Arket, očigledno iznervirana. Upravo sam pitao glumicu kakav je osećaj dobiti ulogu u seriji o natprirodnom “Medium”, koja joj je donela Emi – i kako su je zamolili da smrša za tu ulogu, piše novinar „Gardijana“. Iako se to dogodilo 2005. godine, to joj je očigledno bolna tačka. „Osećala sam se iznervirano i usrano. Ali osećam kao da je to bila tema celog mog života. Kada je „Prava romansa“(True Romance) izašao, neki kritičari su rekli da sam previše debela ili preteška. Nedavno sam menjala kanale, naišla na taj film i pomislila: „O moj Bože, vidi kako sam bila mlada! Imala sam prelepo telo. Šta pričate?'“
Nakon “Prave romanse”, filma u režiji Tonija Skota u kojem je igrala prostitutku koja se zaljubljuje u zaljubljenika u stripove Kristijana Slejtera, Arket je nastavila da glumi u brojnim hvaljenim filmovima, od “Izgubljenog autoputa” Dejvida Linča do filma „Između života i smrti“ (Bringing Out the Dead) Martina Skorsezea. U potonjem je glumio Nikolas Kejdž, za koga se udala 1995. Njihov brak je trajao devet meseci.
S obzirom na njen status na A-list glumica, skok na mali ekran zbog “Medium-a” je bio nepoželjan pre 16 godina. „Postojalo je zlatno doba televizije mnogo pre ovoga sada– ‘Playhouse 90’, ‘Zona sumraka’, kaže ona. „Televizija je bila inventivna, kreativna i ekspanzivna. Ali svidela mi se ova ideja da mogu da radim kablovsku TV i zabavljam ljude. Dakle, kada je došlo do tog razgovora o težini, sa glumicom koja dolazi sa filmova, bila sam na poziciji moći i mogla sam da kažem: „U “Pravoj romansi”, Toni Skot me nikada nije naterao da se tako osećam. šta to govorite? Da svaka udata žena mora da izgleda na određeni način? Moj lik ima troje dece. Radi se o braku, a ne o takmičenju u manekenstvu.“
Patriša, koja sada ima 53 godine, vraća se na male ekrane u trileru “Severance”, u režiji Bena Stilera koju je Gardijan nazvao „drugačijom, inteligentnom komičnom dramom“ i koja je dobila pet zvezdica. Serija nam predstavlja ideju da se mozak zaposlenih razdvoji na dve polovine, jednu za posao i jednu za kuću. „To je zbunjujuće“, smeje se Arket. „Ali to je namerno. Svi su zaista zbunjeni. Sigurno sam imala mnogo pitanja o svom karakteru. Ko je ova dama? Šta je ovo kompanija? Šta se dešava? I svako pitanje je naišlo na 500 komplikovanih, višestrukih i višedimenzionalnih odgovora koji su me izbacili iz ravnoteže.”
“Severance” se fokusira na misterioznu njujoršku kompaniju pod nazivom Lumon Industries, koja vodi šemu po kojoj se sećanja zaposlenih van posla odvajaju od njihovih sećanja na poslu. Dakle, idete na posao i ne sećate se svog kućnog života. Vratite se kući i više se ne sećate čime se bavite. Svaki glumac igra dve različite verzije sebe.
„Zabavno je biti jedna osoba, ali dvoje ljudi“, kaže Arket o svojim ulogama u dve role: ona igra šeficu Adama Skota, Harmoni Kobel, kao i njegovu komšinicu gospođu Selvig. „Zapravo sam to uradila nekoliko puta. U “Izgubljenom autoputu” igram dve različite osobe. Pošto se bavim umetnošću, stalno skakućem oko raznih stvari. Nekada davno smo snimali jednu po jednu epizodu. Sada skačemo između osam u isto vreme. Dakle, kao da već postoje stotine različitih verzija mene.“
“Severance” je sniman tokom pandemije, što je stvari učinilo još jezivijim. „Nisi mogao da se šališ sa ekipom jer su svi nosili maske. Snimali smo u Njujorku, ali ja ne živim u Njujorku, pa bih se vratila sama u sobu i nikoga ne bih videla. Onda kada bih se vratila na posao, stalno su pomerali zidove radi snimanja, tako da biste se izgubili u lavirintu pokušavajući da pronađete set. Bilo je nemilosrdno u toj klaustrofobiji – baš kao Lumon Industries.“
Arket je otvoreno politički aktivna. Prisustvovala je “Maršu žena” protiv Donalda Trampa 2017. u Vašingtonu. Da li ona misli da možda nisu marširali dovoljno daleko? Ona se smeje. „Mislim da niste mogli da uradite marš da zaustavite ono što će se dogoditi. Pojavilo se mnogo ljudi. Bilo je vrlo spontano i autentično. Znali smo da će ženska prava biti na kocki i bili smo u pravu.”
„U Teksasu, ako devojka zatrudni incestom, ima šest nedelja da otkrije da je trudna. Deca tog uzrasta možda nemaju ni redovne menstruacije, a kamoli da mogu da shvate kako da dobiju test na trudnoću. Šest nedelja da shvatite da li želite da abortirate. To može biti nešto gde se čak ni ne osećate prijatno da kažete svojoj porodici, jer se to možda dešava u vašoj porodici.”
„A žrtve silovanja nemaju pravo na abortus u Teksasu nakon šest nedelja. Ipak, vlasti ne rade po istom rasporedu. Oni se ne ograničavaju na šest nedelja za prikupljanje dokaza. Ne moraju da hapse u roku od šest nedelja, ali očekuju da se žene pridržavaju kada većina žena još ne zna da su trudne. To me veoma uznemirava.”
Da li misli da ćemo se jednog dana osvrnuti na Trampa i smejati se? „Ne, nikad mu se neću smejati. Šokantno je koliko je razaranja demokratije bio u stanju da učini za tako malo vremena. Samo se osećam kao da smo usred beskrajne hitne operacije u Americi.“
Ali pošto je Trampovo predsednikovanje prošlost, da li to znači da Arket može da bude srećna?
„Ako pitam svoje srce, srećna sam. Volim stil života bez drame. Volim dramu u svom poslu, na ekranu, ali ne marim za nju u stvarnom životu. Osećam da je moj život prilično bez drame. Prošla sam kroz mnogo bola i gubitaka. Sahranila sam mnogo ljudi koje volim, ali ništa slično se nije desilo neko vreme. Tako da se osećam zaista zahvalno.“
Bonus video: Lordan Zafranović o Nedi Arnerić i svom novom filmu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare