0
Pamela Anderson je pravo otkrovenje, a Džejmi Li Kertis je smešno-srceparajuća u dirljivoj drami Đije Kopole “The Last Showgirl” koja je premijerno prikazana na festivalu u Torontu, ocenjuje svetska kritika.
U novom filmu Kopoline unuke, Pamela Anderson tumači Šeli, plesačicu koja izvodi isti komad već 30 godina, a upravo je saznala da se šou prekida. Ona je izgubila posao koji je obožavala, u godinama kada je malo verovatno da će dobiti još jedan takav, te se oseća kao da je izgubila svoj identitet, stoji u sinopsisu. U sporednoj ulozi, Džejmi Li Kertis je njena prijateljica, Anet, nekada glumica, a sada radi kao koktel konobarica u istom klubu. To nije idealan posao za nekoga poput nje, jer ima problem s kockom.
Iako je Las Vegas poznat po sjaju zvezda, Kopola opisuje živote dve drugarice sa simpatijom, ali i sa jasnom iskrenošću o snovima koje nikada nisu ostvarile i mladosti koju je nemoguće vratiti. Šeli je i dalje lepa, ali kada je prvi put vidimo na audiciji za novi posao, kamera se podiže kako bi uhvatila znake njenog starenja. Nosi šljokice, perje i tone šminke na bini, ali van scene Šeli je prirodna.
„Tokom čitavog vremena, Andersonova oponaša glas bebi lutke kako bi prenela devojačke snove koje Šeli nikada nije pustila. Anet izgleda kao karikatura žilave devojke, sa ošišanom frizurom, užasnim tenom i mat karminom. Kertis je igra kao ženu sa potpunim poverenjem u sebe“, piše kritičar „BBC“.
Film omogućava da vidimo Las Vegas na romantičan način na koji ga vidi Šeli. Fotografija je meka i lepa. Nema blistavih pogleda na neonsku traku Vegasa. Vidimo Šeli u jarko osvetljenoj svlačionici ili kako žuri na scenu sa ostalim glumicama u svojim raskošnim kostimima. Ali, takođe vidimo, jasnije od same Šeli, da njihovi ukrasi za glavu i perje od štrasa pripadaju predstavi koja je postala, kako kaže mlađa plesačica, „dinosaurus”.
Nekoliko oštro nacrtanih likova, uključujući dve mlađe glumice, pomažu da se otkrije koliko je Šeli sanjivo nerealna. Brenda Song je Marijana, već prekaljena plesačica, koja kaže: „To je posao. I plaća se američkim dolarima.“ Šeli ostaje razrogačenih očiju, insistirajući da je njihova predstava, nazvana “Le Razzle Dazzle”, bitna i da ima nasleđe koje seže do kabarea Lido u Parizu. „Nikoga nije briga“, kaže joj Marijana, a “Razzle Dazzle” je zamenjena seksi cirkusom.
Bili Lurd je čvrsta i pokretna kao Hana, Šelina ćerka studentkinja, koju je često zanemarivala kao dete i koju nije videla godinu dana. Ona prihvata Šeli i njenu ponudu da pogleda predstavu, ali zatim odlazi u bekstejdž i naziva je „glupom golotinjskim šouom“ i „smećem“.
Hana nije pogrešila u vezi sa predstavom, ali taj šou Šeli znači sve. Delikatna ravnoteža između te dve istine u filmu funkcioniše jer Andersonova otelotvoruje svoj lik sa tako iskrenim osećanjem, ocenjuje kritičar BBC dodajući da je scena u kojoj Šeli devastirano cepa svoje kostime “glumački trijumf za Oskara”.
Stil Kopoline unuke Đije je atmosferski, kao i njena prethodna dva filma. Čak i više nego kod većine reditelja, taj impresionistički pristup možda neće biti po svačijem ukusu. “Palo Alto” (2013) je bio oštro zapažen pogled srednjoškolaca, a “Mainstream” (2020) je obrađivao temu uticaja društvenih mreža na realan život i postavio je pitanja koliko smo spremni da se odreknemo sebe u trci za lajkovima, popularnošću i zaradom, te da li postoji granica između ljudi koji „prodaju dušu đavolu na Internetu“ i onih drugih koji misle da su uz pomoć satire iznad društvenih mreža, a zapravo idu ka istom cilju.
“The Last Showgirl” ima više priče, ali se takođe oslanja na slike i scene koje nisu povezane sa zapletom, ali daju veliku dubinu. Anet pleše sama u klubu, pored kockarskih stolova, ponašajuće se kao devojka koja je nekada bila. Ali, niko ne obraća pažnju. Izgleda blesavo u svojoj koktel uniformi, crvenom kaputu i šeširu koji izgleda kao vođa iz 1940-ih. Ali, Kertis to čini upečatljivim izrazom njenog karaktera, tužnim pokušajem da povrati – makar samo na minut – mladost i pažnju koja je nekada bila njena.
Mnogo informacija iz života prodire u ovaj film, uključujući Pamelu Anderson koja je nekada bila devojka sa plakata “Čuvara plaže”, ali je u protekloj godini postala viralna jer je prisustvovala Pariskoj nedelji mode bez šminke, što je izgled koji se ovde odražava.
Govoreći o karijeri i odnosu Holivuda prema njoj, Pamela Anderson je u podkastu “Variety” studija u Torotonu rekla da je svesna svega i da snosi deo krivice.
– Holivud me je potcenjivao, ali i ja sam sebe. Ipak, sve ovo je došlo u pravo vreme – rekla je glumica.
Prošla godina je takođe promenila njenu karijeru. Njen status seks simbola prerastao je u nešto više zahvaljujući dokumentarnom filmu Rajana Vajta “Pamela, ljubavna priča”, nominovanom za Emi nagradu. Tu su i njeni veoma popularni memoari „Ljubav, Pamela“.
– Zvezde su se zaista uskladile. Osećam se tako blagosloveno i srećno – priznala je glumica.
A Đija Kopola – Frensisova unuka i Sofijina nećaka – snimila je ovaj film sa čitavim nizom drugih članova porodice. Džejson Švarcman, njen rođak, ima malu, ali važnu ulogu kao reditelj na Šelinoj audiciji. Njegov brat Robert Švarcman je jedan od producenata. Scenaristkinja Kejt Gersten udata je za drugog rođaka. Đijina majka, Džeki Geti, dizajnirala je kostime. Dakle, Đija dolazi sa svim prednostima nepo-bebe, ali “The Last Showgirl” dokazuje da ona ipak ima oko istinskog umetnika i svoj bogat, prepoznatljiv stil.
Bonus video: Venecija – Jude Law
