1
Nagrada „Branko Jelić“, koja se dodeljuje prevodiocima koji su ostvarili najbolje prevode sa francuskog na srpski, objavljene u 2020. godini u Srbiji, uručena je u Francuskom institutu u Beogradu.
Članovi žirija, prevodioci Miloš Konstantinović, Aleksandra Tadić i Vladimir D. Janković jednoglasno su odlučili da nagradu „Branko Jelić“ za prevode objavljene 2020. godine dodele sledećim prevodima:
Kategorija IDEJE (esej, društvene nauke…): Dušan Janić za prevod eseja „Mitovi, snovi, misterije“ Mirče Elijade, Akademska knjiga, Novi Sad, 2020.
Kategorija FIKCIJA (roman, drama, poezija): Goran Kostrović za prevod romana „Malpertui“ Žana Rea, Orfelin, Novi Sad, 2020.
Kategorija OTKRIĆA (knjige za mlade, stripovi, grafički romani, monografije, putopisi, biografije, autobiografije…): Bojan Marković za prevod grafičke novele „Pandemonijum: Crno ogledalo“ Kristofa Beka i Stefana Rafaelea, Golconda, Beograd, 2020.
Svečanost je otvorio i povelje dobitnicima uručio Stanislas Pjere, savetnik za kulturu i saradnju Francuske ambasade i direktor Francuskog instituta u Srbiji. On je tom prilikom istakao neprocenjiv značaj prevodilaca koji marljivo grade neraskidive veze između naroda i kultura.
Nagradu, koja nosi ime istaknutog srpskog prevodioca Branka Jelića, dodeljuju svake godine Francuski institut u Srbiji i Udruženje književnih prevodilaca Srbije, za najbolje prevode sa francuskog objavljene u prethodnoj godini. Nagrada se uručuje za tri kategorije prevoda: „ideje“, „fikcija“ i „otkrića“. U izbor ulaze eseji, romani, drame, poezija, stripovi, grafičke novele, monografije, putopisi, biografije…
„Prevođenje stripova sasvim je drugačiji proces od onoga s kojim se susrećemo prevodeći bilo koji drugi prozni tekst. Uspeh u pravom smislu reči tu i ne postoji; jedini je uspeh ne saplesti se, ne pasti, ne strmoglaviti se. Bojan Marković je – možda i nesvestan toga – ostvario zavidan rezultat prevodeći strip Pandemonijum autorskog tandema Kristof Bek – Stefano Rafaele, koji je do naših stripofila stigao sa zaštitnim znakom beogradske izdavačke kuće Golconda. Pažljivo razmotrivši njegov rad, žiri je procenio da je u Pandemonijumu uspeo da se uhvati u koštac sa kompleksnim zahtevima jedne opsežne, maestralno zaokružene tekstualno-likovne strukture“ istakao je Vladimir D. Janković u obrazloženju.
„Svaki put kada se sretnemo sa novim prevodom Gorana Kostrovića očekujemo iznenađenje, jer njegovo ime znači da ćemo otkriti nešto drugačije i novo. I zaista, neobična naslovna strana njegovog prevoda knjige Malpertui Žana Rea, u izdanju Orfelina iz Novog Sada, najavljuje sa čime ćemo se sve sresti unutar korica. Autora Žana Rea često nazivaju „belgijskim Edgarom Alanom Pooom“, što samo svedoči da još uvek postoji mogućnost da se biseri različitih književnosti pronađu i van mejnstrim tokova izdavaštva. Sklonost ka fantastici, fantaziji, poeziji – sve to se vidi u ovom prevodu Gorana Kostrovića“, istakla je Aleksandra Tadić, u svom obrazloženju.
„Kada je u pitanju Mirča Elijade, Dušanu Janiću ovo nije prvenac: preveo je Slike i simboli, 1999, Aspekti mita, 2017, Kovači i alhemičari, 2018, Rasprava o istoriji religija, 2011. Logično je da je nagrađen prevod plod već izbrušene i istančane terminologije, koju je prevodilac stvarao u dužem vremenskom periodu, i gotovo cele biblioteke znamenitog francusko-rumunskog filozofa, antropologa, mitologa, etnologa. Kada bi postojala nagrada koja bi nagrađivala samo prevođenje Elijadea, što bi imalo smisla, Janić bi je zaslužio“, istakao je Miloš Konstantinović u obrazloženju.
Branko Jelić (1931-1994) bio je prevodilac i lektor-predavač za francuski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu (1974-1994).
Branko Jelić je nizu generacija romanista tumačio velike stvaraoce francuskog klasicizma, koristeći svoja velika znanja i prefinjeni smisao za umetnički fenomen. U isto vreme učio ih je prevođenju, kome je posvetio sav svoj radni vek. Računajući i manji broj prikaza i članaka iz oblasti književnosti, on je u raznim našim uglednim publikacijama objavio oko 200 radova (najviše prevoda) i oko 20 prevedinih dela. Kao prevodilac, čija je zasluga bila i nalaženje i biranje ne uvek lako pristupačnih strani tekstova, Branko Jelić se specijalizovao za tekstove teoretske priode iz oblasti nauke, književnosti, estetike, sociologije, antropologije, filozofije, psihologije… Prevodeći najviše savremene autore, on je, često prinuđen da sam nađe rešenje, dao značajan doprinos našoj terminologiji (strukturalizam, fenomenologija, semiotika, epistemologija…). Velika zasluga Branka Jelića jeste što je svojim odličnim prevodima srpskoj čitalačkoj publici učinio dostupnim mnoga dostignuća francuskih mislioca koji su bili njegovi savremenici.
Objavljene knjige prevoda Branka Jelića su: J.B. Moreno, Osnovi sociometrije (sa Jelenom Jelić), 1962, K. Levi-Stros, Divlja misao (sa Jelenom Jelić), 1966, L. Goldman, Za sociologiju romana, 1967 ; S. Dubrovski, Zašto nova kritika?, 1971 ; M. Difren, Za čoveka, 1973, Ž. Bernar, Veličina i iskušenja medicine, 1975; Ž. Divinjo, Sociologija pozorišta, 1978, R. Pasren, Pojetika, 1980 ; F. Moren, Čovek i smrt, 1981 ; I.P.Bulonj, Olimpijski duh Pjera de Kubertena, 1984 ; R. Jakobson, Šest predavanja o zvuku i značenju, 1986 ; E. Sioran, Istorija i utopija, 1987 ; M. Fuko, Istorija seksualnosti, 1988 ; A. Grorišar, Struktura saraja, 1988 ; A. Bergson, Dva izvora morala i religije, 1989 ; V. Jankelevič, Ironija, 1989 ; F. Brodel, Dinamika kapitalizma, 1989.
Bonus video: Obmotana Trijumfalna Kapija