4
Na petnaestogodišnjicu smrti istaknutog publiciste, političara i intelektualca Desimira Tošića sutra u podne u Medija centru biće održan okrugli sto "Desimir Tošić: čovek koji ne sme biti zaboravljen".
U razgovoru, koji će biti održan u sali na drugom spratu Medija centra, učestvovaće Borka Božović, istoričarka umetnosti, Vida Ognjenović, književnica i reditelka, Aleksa Đilas, sociolog, Dejan Đokić, istoričar, Slobodan Gavrilović, nekadašnji direktor Službenog glasnika, Zoran Panović, programski direktor Demostata, Dimitrije Boarov, novinar i publicista, Mihal Ramač, nekadašnji glavni urednik Danasa i Mijat Lakićević, autor knjige „Desimir Tošić: između ekstrema“.
Kada je Lakićević objavio knjigu „Desimir Tošić: između ekstrema“ (Akademska knjiga) nedavno preminula Latinka Perović primetila je da je posredi rukopis koji je daleko više od hronike:
– Lakićević je u Desimiru Tošiću otkrio jedinstvenu pojavu u političkoj i kulturnoj istoriji Srbije u 20. veku, osobenog pripadnika njene elite.
Istoričarka Dubravka Stojanović je ocenila da se kroz Tošićevu biografiju prelamaju ključna pitanja 20. veka, od demokratije i parlamentarizma do komunizma i fašizma, dodavši:
– Možemo da kažemo da je to jedna vrlo lična istorija minulog stoleća, iz perspektive visprenog, oštrog i dobronamernog kritičara srpskih političkih prilika.
Sam autor Mijat Lakićević podsetio je da je Desimir Tošić po mnogo čemu ličio na one pariske studente koji su 1968. uzvikivali: „budimo realni – tražimo nemoguće“. Takođe, i da je bio surovo realan kada je kritikovao državu, društvo, crkvu, narod, intelektualce, političare, partije… U tom smislu, bio je kritičar svega postojećeg.
– Zapravo neprekidno se nalazio između čekića i nakovnja. Neprekidno, jer istu je poziciju zauzimao i (dok je bio) u izbeglištvu: s jedne strane – protiv nacionalista u emigraciji, s druge strane – protiv komunista u Jugoslaviji. A kada se vratio u zemlju, našao se između „nacionalnih narcisa“ i „anacionalnih narcisa“ – naveo je Lakićević, primetivši da je Desimir Tošić, nakon povratka u Srbiju, bio uvažavan i doživeo počasti.
– Bio je član Glavnog odbora i potpredsednik Demokratske stranke, poslanik, potpredsednik Demokratskog centra, predsednik Evropskog pokreta, dobio je priznanje Demokratske omladine za koje je rekao da mu je najdraže priznanje u životu, dobio je nagradu „Konstantin Obradović“ za borbu za ljudska prava, proglašen je za Najevropljanina. Objavio je 10 knjiga. Uprkos gotovo poluvekovnom izbivanju, Tošić se, nakon povratka, u Srbiji osećao kao riba u vodi. Na zapažanje prijatelja da se neočekivano dobro snalazi u novoj sredini, Tošić je uzvratio: „Meni je ovde sve poznato… Ja sam gajio optimizam od 27. marta 1941, ali od tada do danas nisam video napredak u ovoj zemlji. Molim vas, 60 i nekoliko godina ovaj narod ne ide napred. Najteže mi je kada vidim da svi naši napori nisu dali nikakav rezultat. Užasno je to pogledati“, govorio je neku godinu pred smrt, nakon što je u Srbiji proveo gotovo dve decenije – zabeležio je Mijat Lakićević.
Desimir Tošić preminuo je februara 2008. u Oksfordu u 87. godini.
Bonus video: Mijat Lakićević