0
Legat književnika Danila Nikolića (1926-2016) poklonjen je Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat u kojem su otvoreni Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti, saopšteno je iz ove kolekcije.
Legat su formirale piščeva ćerka Lidija Nikolić i unuka Ana Novaković. Poklonjen je nameštaj iz piščevog stana – pisaći sto i stolica, garnitura za sedenje, Nikolićeva pisaća mašina, naočare i olovka, odeća, kao i brojne književne nagrade i umetnička dela iz njegovog stana, uključujući i sliku Save Stojkova, navode u Adligatu.
– Danilo Nikolić nas je podržavao za života, bio je član Adligata i naš prijatelj, uvek srdačan, dobrodušan, spreman da učini šta god nam je trebalo. Godinu dana pred smrt potpisao je desetine svojih knjiga za svoju zbirku u Adligatu, koja je sada pretvorena u legat. Naročito je dirljivo videti njegovo odelo, torbu, šešir, omiljeni džemper koji su nam sad poklonjeni – kaže Viktor Lazić, predsednik ovog Udruženja.
Nikolićeva ćerka Lidija, koja se i sama bavi pisanjem, kaže da joj je bilo teško da se odrekne tih stvari, ali je uverena da će legat biti na pravi način čuvan i predstavljen javnosti.
Lidija Nikolić i Viktor Lazić Foto:Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat- Posle svih nagrada i velikog uvažavanja koje je došlo kao plima u jednom trenutku, poslednjih godina njegovog života i naročito posle smrti, moj otac je bio prilično zanemaren, počeo je da pada u zaborav. Malo je onih koji su kao Adligat i Viktor Lazić neprekidno i sa velikim poštovanjem negovali uspomenu na mog oca. Zato imam veliko poverenje da će se legat tamo čuvati i na pravi način prezentovati javnosti. Bilo mi je teško da se odreknem tih stvari za koje sam veoma emotivno vezana, ali sam ovom saradnjom veoma zadovoljna – rekla je Lidija Nikolić.
Danilo Nikolić sahranjen je u Aleji zaslužnih građana, a prošle godine jedna ulica u beogradskoj opštini Čukarica nazvana je njegovim imenom.
Nikolić je bio jedan od najznačajnijih srpskih pripovedača i romanopisaca druge polovine 20. veka, navode u Adligatu. Završio je Pravni fakultet u Beogradu, a radni vek proveo na raznim dužnostima novinara i urednika u Radio Beogradu. Nakon odlaska u penziju, stekao je priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi. Dela su mu prevođena na engleski, mađarski, makedonski, češki, slovenački, nemački i kineski jezik, a zastupljen je u mnogim antologijama i zbornicima srpske priče 20. veka. Dobitnik je brojnih književnih priznanja za zbirke priča i romane: Ninove nagrade za roman godine za „Fajront u Grgetegu“ (1998), Nolitove i nagrada „Bora Stanković“, „Branko Ćopić“, „Ivo Andrić“, „Meša Selimović“, „Stevan Pešić“, „Veljko Petrović“ i Zlatni krst kneza Lazara za životno delo. Sve te nagrade sada su svečano predate Adligatu, navode u Udruženju.
Dva romana Danila Nikolića („Кraljica zabave“ i „Jesenja svila“) objavljena su u kolekcijama „Biseri svetske književnosti“ i „Romani 20. veka“; prvi u tiražu od 50.000 primeraka, a drugi 100.000. Za života su ga nazivali „tihim koračnikom prema Nobelu“, „najvećim živim klasikom“, „doajenom srpske književnosti“ i „inovatorom odanom tradiciji“, čija dela su snažno obeležila poslednjih 50 godina srpske književnosti, podsećaju u Adligatu.
Danilo Nikolić preminuo je 2016. godine.
Pisac, književni kritičar i profesor književnosti Mihajlo Pantić ocenio je da je Nikolić „pisac dugog, tihog, postojanog prisustva u savremenoj srpskoj književnosti, izrastao iz najbolje tradicije našeg realističkog pripovedanja koju je na dostojanstven način produžio i obogatio“, a da „njegovo ukupno delo, sa vršnom tačkom u romanu ‘Vlasnici bivše sreće’ i nekolikim antologijskim pričama, stoji kao čvrsta, nezaobilazna tačka pomenutog tradicijskog niza, kao beočug koji spaja prošlost i savremenost, i stoga se preporučuje budućnosti“.
Kritičar Marko Nedić za Nikolića je rekao da je „bio jedan od onih srpskih pisaca koji su verovali u zanimljive i neobične životne situacije i u slikovite književne likove kao uslov svake dobre prozne knjige“, a Radivoje Mikić da je „uspeo u svojim pripovetkama i romanima da spoji setno-melanholično viđenje ljudske sudbine i sasvim modernu formu, što mu je i omogućilo da postane jedinstvena pojava u srpskoj književnosti“.
Pisac Radovan Beli Marković je, na vest o Nikolićevoj smrti, naveo da se „njegov lik samo po nebu može tražiti“, jer „ovim dobom i u ovom svetu, pomalo je takvih ljudi i pisaca kao što bejaše Danilo Nikolić, velmoža hvostanske časti srpske pripovetke, koji je ostavio bescen-adiđare u riznici proznog knjižestva“.
