0
Za ovu nedelju vam predstavljamo knjige „Peti brod“ Monike Kompanjikove i „Deveti život Ane Belinski“ Marka Stojkića.
Monika Kompanjikova, „Peti brod“, Agora, 2024. Prevela Edita Povolni Kmećko
Dvanaestogodišnja Jarka je vaspitno zapuštena devojčica koja će vas podsetiti na Liliku Dragoslava Mihailovića: obe junakinje za porodičnom idilom tragaju u svojoj mašti. Jarkina majka Lucija i baka Irena izvor su traume u čijem se korenu naslućuje odsustvo ženske solidarnosti. Nebriga i nasilje se nasleđuju, jer ove žene ne znaju za bolje od toga. Lucija je Jarku rodila sa šesnaest godina i nikad ćerki nije pružila osećaj podrške i brige, jer je i nju samu majka kažnjavala i ponižavala zbog neželjene trudnoće. Zato će Jarka sopstvenu fantaziju o porodici ostvariti u ruševnom kućerku na periferiji grada, bez znanja i podrške odraslih, samo uz pomoć Kristijana, vršnjaka koji je i sam istraumiran zbog nedostatka adekvatne brige i staranja. U svojim snovima, devojčica traži peti brod: „onaj sa čvrstim vratima i katancem kom odgovara ključ od baštenske kućice“.
Motivi slovačke književnice kao da su proizašli iz stvarnosne proze i naturalizma: u njenom svetu upoznajemo autsajdere bez doma i podrške. Nevoljena deca lutaju u potrazi za brigom i negom, prisiljena da kradu zato što su surovo lišena svega nužnog i važnog. Kompanjikovu zanimaju stanja napuštenosti i odbačenosti zato što te tvoj staratelj ne želi, i ona otkriva dokle sve dovodi preživljavanje na rizičnoj i surovoj vododelnici između odrastanja i sazrevanja. Majka, ćerka i unuka oštećene su emocionalnom traumom, usamljenošću i egzistencijalnom borbom koje im nameće manipulativni patrijarhat. I kako ne sanjati flotu brodova posred ključale vode, s nadom da će doploviti onaj udoban i prijatno pust?
Marko Stojkić, „Deveti život Ane Belinski“, Blum izdavaštvo, 2024.
„Dobar pisac je despot,“ kaže junak Marka Stojkića, dominantni pripovedni glas omnibus-romana o tragičnom kraju jedne balerine koji ne mogu objasniti ni zločinačka namera, ni ironija slučaja, ni pravična kazna, ni neminovnost fatalnog ishoda. Oko smrti Ane Belinski, njenog pada sa sedmog sprata u nedelju ujutru u naselju Braće Jerković, ispreda se niz životnih priča o potrazi za mirom, srećom i smislom. Sara, Petar, Ivana, Ilija, Srećko i Momčilo ugrađeni su u postmilenijalni portret Beograda, obeležen nesrećnim detinjstvima, zlostavljanjima seksualnim i psihološkim, nepravdama, manjkom ljubavi i zdravog razuma podjednako.
Neki od pomenutih živopisnih junaka svoju nesposobnost da iskoriste karte koje im je sudbina dodelila ispravno opisuju kao lenjost, kukavičluk ili pak odsustvo želje za bilo kakvim uspehom, čak i kao gađenje prema konkurenciji. Neki od njih demonstriraju nemarnu nedoslednost čak i kad demonstriraju protiv prinudnog iseljavanja, pa se nekoliko godina potom oduševe aukcijama na kojima se iseljeni stanovi prodaju. Zajednička im je zarobljenost duhom bezdušnog vremena koje ignoriše podvig i žrtvovanje, a podstiče na preduzetništvo: neki od junaka gradiće svoj biznis, svoju viziju i misiju, neki će traumu rešavati likvidacijom s predumišljajem.
Tajna žute kofe, koja je stajala na prozoru sa kog je Ana pala, ne mora da bude ključna za tok zapleta, mada bi njeno razrešenje reklo svetu mnogo toga o tugaljivoj istoriji jednog braka. Ključni su likovi: oni se bore za beg u bolji život, za sreću svoju, ali i za blagostanje britanskog kratkodlakog mačka Čea.
Bonus video: Rale Zelenović o Paliću
