0
Možda je za ponekog bio previše eksperimentalan ili previše "beo", a za nekog opet isuviše standardan, odnosno premalo rizičan u zvuku, ali 40. Beogradski džez festival - održan poslednje nedelje oktobra u salama Doma omladine Beograda i Mts dvorani - zapravo je pokrio najširi moguć spektar stilova, umetničke individualnosti i stvaralačkih sloboda.
Kada se i samo ovlaš prelista ovogodišnja festivalska knjižica, ostajete zadivljeni pred elanom organizatora iz Doma omladine Beograda da još jednom iznova pronesu slavu aktuelnog svetskog džez trenutka ovim krajevima i preuzmu odgovornost za tumačenje onoga ko je ko u džezu danas. Kao i elanom da istovremeno predstave naš autentični doprinos velikoj zvučnoj istoriji žanra od preko stotinu godina postojanja, kroz svirku izuzetno nadahnutih muzičara sa ovog tla.
Beogradski džez festival otvoren je i zatvoren monumentalnim stvaralačkim vizijama, poreklom iz različitih mentalnih, čulnih, geografskih i poetičkih pejzaža. Uostalom, već i sam dolazak Sesil Meklorin Salvan u Mts dvoranu na startu manifestacije, imao je dejstvo iznenada širom otvorenog prozora ka novim horizontima. Perfektan trio muzičara kojima se okružila, ostavio nas je začaranima još dugo nakon okončanja koncerta. Njihovo basnoslovno meko tonsko predivo narastalo je tokom nastupa ove istinske dive, zaodevajući njen glas zlatom i srebrom tek iskovanih ideja. Filigranska treperavost klavira, mazno mrmorenje kontrabasa i majstorsko ispitivanje slušnog polja ritma u kompletu bubnjeva odvodilo je Sesil na daleke planete interpretacije, a mi smo je – treba li to uopšte reći – zaneseno pratili. Bilo da peva Dajanu Rivs, Koni Konvers, Kurta Vajla, sebe lično ili Kejt Buš, ona je umetnica sa koje ne možete skinuti pogled. O našim do maksimuma napregnutim ušima, da i ne govorimo…
Sesil Meklorin Salvan podučila nas je tako radoznalom čovekoljublju, suptilno razotkrivajućoj ženstvenosti i snažnoj intelektualnoj volji. Njen mozak radi kao švajcarski sat, ali njen vokalni dar nadmašuje ga još i više. Nepretenciozna, a briljantna, Sesil nas je začas opčinila dobrotom svog blistavog scenskog bića. Mogli biste da grlite njen glas i da mu se prepuštate bez ostatka, koliko god trajalo. Ona iznova definiše slobodu, jednakost i bratsko sestrinstvo u džezu novog milenijuma.
Bil Frizel tokom završne večeri festivala, ponovo u Mts dvorani, naoko je sasvim drugačija vrsta džez dušice, ali i on sa svojim moćnim drugarima u suštini obrađuje istu baštu. I ovde klavir Džeralda Klejtona radi precizan ornamentalni posao kao nevidljivi pogon fantazije. Ti titraji instinktivno saučestvuju sa saksofonom Grega Tardija i raspusnom maštom bubnjara Džonatana Blejka. A, povrh svega toga, gitara Bila Frizela elegantno demonstrira svoju nerazmetljivu raskoš. Frizel sa skromnošću prinosi svoje umeće na žrtvenik skupnog zvuka, delikatno povučen usred beskonačno naelektrisanog emotivnog krajolika. U redu, ovo je bila kompleksna autorska kreacija i neupućenima je verovatno bilo pomalo teško da je sažvaću i progutaju – ali šta to pričamo!
Bil Frizel potvrdio je na Beogradskom džez festivalu svoje mesijansko ime u džez čitanju onoga što se naziva „kosmička američka muzika“. On upija korenje zvuka svoje domovine u sebe kao u rezonantnu kutiju, odajući ga dalje poput nebeske hrane kojom nas preplavljuje. Nikada bolje nismo čuli nijanse i detalje, kao nakon kure isceljenja na nastupu benda Bill Frisell Four.
Trombonista, kompozitor i producent Đanluka Petrela stari je beogradski znanac, ali se uvek iznova vraća sa totalno renoviranom izvođačkom strategijom. Njegov kvintet Cosmic Renaissance kao da već svojim nazivom potvrđuje tu vrstu neprestanog autorskog preporoda, koji ovom prilikom podiže još i burne rasprave o tome da li je ovoliko elektronike uopšte dozvoljeno u džezu.
Ali, ne obraćajte pažnju. Petrela je unikatan talenat. Čim je kročio uvodne večeri Beogradskog džez festivala na podijum nekadašnjeg Doma sindikata kao specijalni gost zbilja izvrsnog Big Benda RTS-a, pod upravom plemenitog novozelandskog džez viteza Alana Brodbenta, Đanluka Petrela odisao je neukrotivošću divlje zveri koja se sprema da uradi nešto neočekivano, momentalno podižući energetski napon u dvorani.
No, u Velikoj sali Doma omladine Beograda naredne večeri njegova animalna delotvornost preobražava se u okultnu zvučnu magiju, koja kao da zavodljivom baršunastom tminom prepokriva sve ono što niste do sada smeli ni da naslutite u džezu. Impresivno psihodeličan, progresivan zvuk ovog virtuoza i važnog savremenog džez mislioca, drži vaše nerve u konstantnoj napetosti.
Sa Beogradskog džez festivala nosimo snažnu uspomenu i na njujorške drugare – pijanistu Džejsona Morana i alt saksofonistu punog duše Rudreša Mahantapu. I njih dvojica su naši stari prijatelji, a ovde su da posvedoče kako su se njihov bujni talenat i izvođačka elokvencija neprestano razvijali dalje od poslednjeg susreta. Džejson Moran je tematskim solo koncertom Ellingtonia pokazao kako klavir može postati pravi orkestar kada se nađe pod prstima pravog pijanističkog genija u punoj snazi, a Rudreš je sa svojim Hero Triom dokazao rečito tvrdnju kako je džez muzika namenjena svakom otvorenom srcu i glavi. Njegovo sviračko majstorstvo pleni i dopire do ama baš svakog posetioca u Velikoj sali Doma omladine Beograda. A pritom je reč o umetničkom kvalitetu nedvosmisleno visokog ranga.
Nikako ne treba zaboraviti ni sjajni kvintet Džejmsa Kartera, koji je svojom temperamentnom saksofonskom veštinom podigao publiku na noge u punoj Velikoj sali DOB-a, kao ni uspešne noćne audio avanture u Amerikani – smelog francuskog majstora sopran saksofona Emila Parizjena, otkačene brazilske predstavnike koloritne „tropicalia“ škole Quartabê, noise pejzaže austrijskih Kompost 3, te futuristički štimung sastava njujorške pijanistkinje Kris Dejvis. Na sve to, u Studiju 6 Radio Beograda odvijala se paralelno popodnevna smotra srpskih talenata pod imenom Serbian Showcase, kao zaokruženje deset godina postojanja ovog po svemu veoma značajnog projekta.
Organizatori su se, na sve ovo, vidljivo potrudili da praćenje programa bude na visokom produkcijskom nivou i krajnje udobno, po relativno prihvatljivim cenama, gde i dalje za jednu kartu dobijate dva ekskluzivna koncerta. I, kao što to reče jedan od stranih muzičara, zaista nema opravdanja, ukoliko niste bili na 40. Beogradskom džez festivalu!
Bonus video: Dan džeza
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
