1
Prošle nedelje, prilikom gradnje nove trase Somborskog bulevara u Nišu, oštećen je deo rimskog vodovoda iz 4. veka. Arheolozi trenutno apeluju da se izgradnja privremeno obustavi na tom delu kako bi bio istražen i sačuvan jedan od najvrednijih spomenika kulture ovog grada, rekao je za Nova.rs arheolog Marko A. Janković, vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Tokom 2020. godine, nastavlja, istraženi su delovi istog objekta na obližnjim parcelama, kada je njihova gradnja bila zaustavljena.
– Radi se o rimskom vodovodu, zabeleženom u dve hronološke faze – jednu stariju koja je izgrađena od keramičkih cevi i jednu mlađu u vidu solidno zidanog kanala od kamena i opeke. Izvor rimskog vodovoda nalazio se u Devojačkom ždrelu u blizini sela Кamenica, pa je pretpostavljena dužina vodovoda oko 10 kilometara. On naravno nikada nije otkriven u celoj dužini, deo je otkriven krajem 19. veka a deo između dva svetska rata, pa su nova istraživanja neprocenjiva u smislu otkrivanja načina gradnje, korišćenja i napuštanja vodovoda – ističe Janković.
Кulturno nasleđe je, naglašava naš sagovornik, jedan od retkih neobnovljivih resursa i bojim se da sa svakim lokalitetom koji se uništi, gubimo neprocenjivo blago koje više nikad i ničim ne možemo nadomestiti.
– Ovakvi objekti su veoma retki na prostoru Srbije, i poznati su tek na nekoliko lokaliteta poput Viminacijuma, Singidunuma ili Sirmijuma. Rimski akvadukti predstavljaju vrhunac rimskog inžinjerstva, arhitekture i generalno urbanizacije. Ovi objekti su se mogli protezati kilometrima od izvora do krajnjih korisnika, a služili su za napajanje gradova pijaćom vodom, kao i napajanje javnih objekata. Grad Rim je tokom skoro hiljadu godina istorije imao jedanaest ovakvih objekata, dok je antički Niš imao najmanje dva, o kojima i dalje nemamo potpune podatke.
Dr Marko A. Janković podseća da Niš, kao i većina savremenih gradova leži na ruševinama starijih, antičkih naselja pa se podaci dobijaju retko i uz velike napore.
– Zato je od izuzetne važnosti da se ovakva prilika iskoristi, da se prepozna važnost jednog ovakvog 1.700 godina starog objekta. Grad koji se ponosi svojom istorijom i carem Кonstantinom morao bi da uvidi značaj ovakvog objekta koji potiče iz Кonstantinovog perioda, da privremeno odloži radove na izgradnji bulevara dok se objekat ne istraži. Svaka druga opcija imala bi dugoročne loše rezultate po kulturno nasleđe Niša, pa i čitave Srbije.
Građevinski radovi na ovom lokalitetu su trenutno zaustavljeni, dok se istovremeno vode pregovori sa investitorom a to je u ovom slučaju Grad Niš.
– Iako arheolozi razumeju potrebe savremenog grada da gradnjom novih objekata i saobraćajnica poboljša život svojih građana, smatramo da je vrlo važno prepoznati i značaj jednog ovakvog otkrića. Antički Naisus je pre 1.700 godina imao uređenu infrastrukturu, puteve i vodovod, čime se baš ne mogu pohvaliti ni savremena naselja u Nišu i okolini. Apelujem i nadam se da će Grad Niš doneti najbolju odluku u interesu svih svojih građana, u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenjima, i stati u zaštitu rimskog vodovoda, kako bi on bio sačuvan i za sve naredne generacije – upozorava arheolog Marko A. Janković, prodekan Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Bonus video: Turizam u Bosni
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare