0
Posle višegodišnje pauze tokom koje je živeo i stvarao u inostranstvu, Nikola Žigon se, izložbom radova, pod imenom "Osmeh se vratio u grad", vratio na mapu beogradske kulturne i umetničke scene. Delima, započetim u Minhenu, a završenim u atelјeu, u kući na Senjaku, svih dimenzija, od gotovo minijaturnih do ogromnih formata, posetioce uvodi u sopstveni svet i pred njih postavlјa svojevrsno ogledalo duše.
Izložba slika Nikole Žigona u Galeriji RTS trajeće do 2. maja, a na otvaranju su govorili Nikola Mirkov, predsednik saveta RTS za likovno stvaralaštvo, Đorđe Kadijević, istoričar umetnosti i likovni kritičar i Nikola Kusovac, istoričar umetnosti i dugogodišnji kustos Narodnog muzeja u Beogradu.
Nikola Mirkov, u autorskom tekstu za katalog piše:
– Da, bila je nekad, ima je i sada, i biće umetnosti koja svetlošću zari lice čovečanstva. Bez imalo pretenzija da se upitam kako se stepenuje glasovitost i trajanje slikara, pred slikama Hansa Hofmana, na primer, Vilijema de Kuniga, Marka Rotka, Nikolasa de Stala, Bena Nikolsona… stojim zanemeo, baš kao i pred slikama Nikole Žigona – uznesen sam i gord što osećam da u tome nisam usamlјen.
Đorđe Kadijević je na otvaranju između ostalog rekao da ćete u Žigonovim slikama naći tragove svega što se desilo i prestalo da se događa u periodu modernizma i njegove eskalacije.
– Ali, sve je postavljeno u jedan novi kontekts, jedan kontekst koji nije ni sentimentalna, retrospektivna razneženost, ni oplakivanje modernizma. S druge strane, Žigon ne beži u anahronizam, neće on kao neki umentici u neobarok. Ne, on istrajava u velikoj ozbiljnosti pred onim što vidi i o čemu može da misli. Njegove su slike sinteze osećanja i mišljenja – istakao je Kadijević.
Nikola Kusovac priznaje da „prosto ne može da veruje da pred sobom imam jednog zrelog šezdesetogodišnjaka.“
– Sećam se dobro kada sam ga ranih devedestih godina prvi put osetio i namirisao, a dočekao sam ga. To je bilo vreme kada su ovi poput mene Kadijević, Protić, Čelebonović i tako redom, dočekivali mlade i da li ćemo u njima da prepoznamo Ćelića, ili Petrovića, ili Nedeljka Gvozdenovića ili Zoru Petrović… A kada sam naleteo na mladog Žigona, a uvek sam ga voleo zato što je Stevin sin, iznenadio sam se. Bio je sve suprotno od svog profesora. Diplomirao je kod jednog čoveka snažnog gesta, vrištećih boja, koji se zvao Moma Antonović. Kod njega je sve bilo pomereno, pijano, iskrivljeno, ishitreno i tako dalje, a kod mladog Žigona sve tiho, nikad nije bilo kikota, nego samo osmeha, smeška, onog najdivnijeg što vam omili život – kazao je Kusovac i dodao:
– Dakle, jednu vedrinu. Ono je suština za njegovo stvaralaštvo, nikada u njemu nisam prepoznao ni jedan ton koji je odskočio od onog što je on brižljivo tražio. Za njega bi se moglo reći da je brusio sliku. Uvek je doterivao, išao korak dalje u njenom usavršavanju. Sve što je radio, radio je krajnje promišljeno i vrlo pedantno. Ta pedanterija koju on unosi u naše slikarstvo ne liči na nas. Za ove naše prostore višak darovitosti je bio uvek ono što nas je vuklo negde, a kod njega jedna marljivost: Takva marljivost prema poslu kojim se bavio, prema zanatu, prema onomo što je radio, nisam našao kod naših slikara, ili je vrlo retka osobina.
Nikola Žigon je rođen u Ljublјani 1958. Potiče iz umetničke porodice – otac Stevo bio je legendarni glumac i reditelј, majka Jelena glumica, a istu profesiju odabrala je i njegova mlađa sestra Ivana. Diplomirao je slikarstvo na FLU u Beogradu, u klasi Mome Antonovića. U prvom periodu svog stvaralaštva bavi se crtežom, koji smatra najvažnijom likovnom disciplinom, video artom i umetničkim instalacijama koje je izlagao na izložbama u Studenskom Gradu 1992. godine i u Salonu Muzeja Savremenih Umetnosti 1995. godine. Dvehiljadite godine živi i radi u Parizu u kome se u potpunosti posvećuje slikarstvu. Na svoje dve pariske izložbe i na izložbi u Beogradu 2001. godine po povratku iz Pariza, Nikola Žigon se pokazao kao autor koji je pronašao svoj likovni izraz.
Zahvaljujući tim izložbama od 2002. godine, postaje ekskluzivni član prestižne Prom Galerije u Minhenu. Njegove slike s nalaze u stalnoj postavci Würth muzeja u Künzelsau, Baden Virtember, Nemačka. Više od 300 radova Nikole Žigona nalazi se u privatnim kolekcijama, širom Evrope i Amerike. Na izložbama u Minhenu 2004 i 2009 god, u Portugalu 2005. godine, u Beogradu 2006 i 2007.godine, Nikola Žigon prikazuje svoje bele slike, koje sadrže umetnikov stav pomeranja granica izdržljivosti materije boje.
Godine 2009. uporedo izlagajući slike u Tivtu, Petrovcu i Sv. Stefanu, Žigon priredjuje izložbu crteža u Galeriji „New Moment“ u Beogradu. Slede izložbe u Beogradu “Galerija Progres,” izložbe u Milanu, Piranu, Dubaiju. Ciklus slika „Dodekatlos“, kojima se umetnik predstavlja na izložbi 2015. u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, donosi tople boje, kao i prevagu intuitivnosti i impulsivnosti. Izložba „Kao da je bilo nekad“ 2018. godine u galeriji X Vitamin, koju je posvetio svojoj majci, glumici Jeleni Žigon, upušta u putovanje kroz sopstvenu mapu memorije.
Bonus video: Izložba „Neviđeni Lubarda“