Kad se u nekom gradu svira po prvi put, pred nepoznatom publikom, uvek je to novo iskustvo koje sa sobom nosi i malu dozu neizvesnosti. Na ovom koncertu biće predstavljen deo mog muzičkog stvaralaštva, deo koji u ovom momentu smatram najprikladnijim i najživljim za izvođenje na sceni, rekao je u intervjuu za Nova.rs oskarovac Nikola Pjovani, koji sutra nastupa na Kolarcu sa svojim sekstetom.
Oskarovac Nikola Pjovani sa svojim sekstetom prvi put pred beogradskom publikom priređuje pravi muzički spektakl u četvrtak, 26. maja u 20 časova u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Program nosi naziv Muzika je opasna. Ovaj končertato organizuju Ambasada Italije u Beogradu i Italijanski institut za kulturu u Beogradu u saradnji sa Fondacijom „Musica per Roma“ i Zadužbinom Ilije M. Kolarca.
Nikola Pjovani, slavni pijanista, dirigent i jedan od najcenjenijih italijanskih kompozitora filmske i pozorišne muzike, ovom prilikom nastupiće na klaviru i dirigovaće svojim sekstetom koji čine Marina Čezari, saksofon i klarinet, Paskvale Filasto, violončelo i gitara, Pjetro Pompei, bubnjevi i perkusije, Marko Lodo, kontrabas, i Serđo Kolikjo, klavijature i harmonika.
Dolazite u Beograd prvi put sa svojim sekstetom. Kakvu publiku očekujete?
– Kad se u nekom gradu svira po prvi put, pred nepoznatom publikom, uvek je to novo iskustvo koje sa sobom nosi i malu dozu neizvesnosti. Na ovom koncertu biće predstavljen deo mog muzičkog stvaralaštva, deo koji u ovom momentu smatram najprikladnijim i najživljim za izvođenje na sceni. Kako god da bude, naučićemo mnogo od publike u Beogradu. Pozorišna publika je dobra škola za umetnike.
Zašto ste nazvali beogradski koncert „Muzika je opasna“. Da li i na koje načine muzika može biti opasna iz vašeg iskustva?
– To je rečenica Federika Felinija koja se odnosi na uzbudljivu opasnost koja mi se mnogo dopada: ko dođe na koncert shvatiće smisao ove lepe rečenice.
Kao neko ko nastupa pred publikom, kako ste se nosili sa periodom pandemije?
– Zatvoren u kući, kao i svi. Srećom, imao sam klavir, notnu svesku i mnogo grafitnih olovaka sa gumicom, pa sam uspeo da napišem mnogo partitura. Završio sam jednu operu koja je potom, prošle zime, predstavljena u teatru Verdi u Trstu.
Studirali ste književnost, kako ste na kraju ipak završili u muzici?
– Paralelno sa studijama književnosti uvek sam učio muziku. Počeo sam kada sam imao tri godine i učio sam do maločas, a onda sam napravio malu pauzu da odgovorim na vaša pitanja.
Šta se promenilo u vama kad ste kao tinejdžer gledali „Sedmi pečat“ Ingmara Bergmana?
-Shvatio sam da bioskop, osim što je neodoljivi vid zabave, može biti i mesto velikih umetničkih dela.
Naslov prvog igranog filma za koji ste komponovali muziku odgovarao je vašim inicijalima. Da li to danas vidite kao neku vrstu `božanske intervencije`?
– Slučajnosti uvek mogu da se tumače i kao sujeverje. Da ne bismo uplitali božanske sile, meni se sviđa pomisao da mi je ova slučajnost donela sreću.
Tokom svoje karijere sarađivali ste sa nekim od najvećih imena filma. Komponovali ste muziku za poslednja tri filma Federika Felinija – `Ginger e Fred`, `Intervista` i `La voce della luna`. Kako je bilo raditi sa Felinijem?
– To je pre svega veselo i zabavno iskustvo. Ali o ovome ću govoriti na samom početku koncerta u četvrtak.
Među brojnim rediteljima sa kojima ste radili je i pokojni srpski reditelj Dušan Makavejev. Kakva su vas sećanja na Makavejeva?
– Jedan luckasti umetnik, snažne, sigurne i ubedljive inspiracije. Reč je o neuobičajenim sposobnostima.
Iako ste tokom svoje karijere osvojili mnoge nagrade, šta vam je značilo dobijanje Oskara za `Život je lep` Roberta Beninija?
– Predstavlja veliko zadovoljstvo zbog uspeha tako hrabrog filma, a takođe prija i sujeti . Ova nagrada pružila mi je priliku da me publika i akademije bolje upoznaju. Donela mi je mnogo više slobode u odabiru mog muzičkog puta.
Jednom ste rekli da vas često pitaju da li muzika može nešto učiniti za mir ili za druge oblike solidarnosti; i da je vaš odgovor uvek ne. Zašto je to tako?
– Ne sećam se da sam ikada izričito odgovorio „ne“. Rekao sam i ponavljam da rešenje za mir mogu i treba da pronađu političari, a ne umetnici, koji su tu samo kao svedoci. Ali naravno, „Koncert za mir“ je važan gest. Zamislite da smo napravili „Koncert za rat“. Kakav užas!
Bonus video: Dan mladosti – Praznik koji je silazio na ulice naše
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar