Nikola Pijovani Foto: nicolapiovani.it

Kad se u nekom gradu svira po prvi put, pred nepoznatom publikom, uvek je to novo iskustvo koje sa sobom nosi i malu dozu neizvesnosti. Na ovom koncertu biće predstavljen deo mog muzičkog stvaralaštva, deo koji u ovom momentu smatram najprikladnijim i najživljim za izvođenje na sceni, rekao je u intervjuu za Nova.rs oskarovac Nikola Pjovani, koji sutra nastupa na Kolarcu sa svojim sekstetom.

Oskarovac Nikola Pjovani sa svojim sekstetom prvi put pred beogradskom publikom priređuje pravi muzički spektakl u četvrtak, 26. maja u 20 časova u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Program nosi naziv Muzika je opasna. Ovaj končertato organizuju Ambasada Italije u Beogradu i Italijanski institut za kulturu u Beogradu u saradnji sa Fondacijom „Musica per Roma“ i Zadužbinom Ilije M. Kolarca.
Nikola Pjovani, slavni pijanista, dirigent i jedan od najcenjenijih italijanskih kompozitora filmske i pozorišne muzike, ovom prilikom nastupiće na klaviru i dirigovaće svojim sekstetom koji čine Marina Čezari, saksofon i klarinet, Paskvale Filasto, violončelo i gitara, Pjetro Pompei, bubnjevi i perkusije, Marko Lodo, kontrabas, i Serđo Kolikjo, klavijature i harmonika.

Dolazite u Beograd prvi put sa svojim sekstetom. Kakvu publiku očekujete?

– Kad se u nekom gradu svira po prvi put, pred nepoznatom publikom, uvek je to novo iskustvo koje sa sobom nosi i malu dozu neizvesnosti. Na ovom koncertu biće predstavljen deo mog muzičkog stvaralaštva, deo koji u ovom momentu smatram najprikladnijim i najživljim za izvođenje na sceni. Kako god da bude, naučićemo mnogo od publike u Beogradu. Pozorišna publika je dobra škola za umetnike.

Nikola Pijovani Foto: nicolapiovani.it

Zašto ste nazvali beogradski koncert „Muzika je opasna“. Da li i na koje načine muzika može biti opasna iz vašeg iskustva?

– To je rečenica Federika Felinija koja se odnosi na uzbudljivu opasnost koja mi se mnogo dopada: ko dođe na koncert shvatiće smisao ove lepe rečenice.

Kao neko ko nastupa pred publikom, kako ste se nosili sa periodom pandemije?

– Zatvoren u kući, kao i svi. Srećom, imao sam klavir, notnu svesku i mnogo grafitnih olovaka sa gumicom, pa sam uspeo da napišem mnogo partitura. Završio sam jednu operu koja je potom, prošle zime, predstavljena u teatru Verdi u Trstu.

Studirali ste književnost, kako ste na kraju ipak završili u muzici?

– Paralelno sa studijama književnosti uvek sam učio muziku. Počeo sam kada sam imao tri godine i učio sam do maločas, a onda sam napravio malu pauzu da odgovorim na vaša pitanja.

Šta se promenilo u vama kad ste kao tinejdžer gledali „Sedmi pečat“ Ingmara Bergmana?

-Shvatio sam da bioskop, osim što je neodoljivi vid zabave, može biti i mesto velikih umetničkih dela.

Naslov prvog igranog filma za koji ste komponovali muziku odgovarao je vašim inicijalima. Da li to danas vidite kao neku vrstu `božanske intervencije`?

– Slučajnosti uvek mogu da se tumače i kao sujeverje. Da ne bismo uplitali božanske sile, meni se sviđa pomisao da mi je ova slučajnost donela sreću.

Nikola Pijovani Foto: nicolapiovani.it

Tokom svoje karijere sarađivali ste sa nekim od najvećih imena filma. Komponovali ste muziku za poslednja tri filma Federika Felinija – `Ginger e Fred`, `Intervista` i `La voce della luna`. Kako je bilo raditi sa Felinijem?

– To je pre svega veselo i zabavno iskustvo. Ali o ovome ću govoriti na samom početku koncerta u četvrtak.

Među brojnim rediteljima sa kojima ste radili je i pokojni srpski reditelj Dušan Makavejev. Kakva su vas sećanja na Makavejeva?

– Jedan luckasti umetnik, snažne, sigurne i ubedljive inspiracije. Reč je o neuobičajenim sposobnostima.

Iako ste tokom svoje karijere osvojili mnoge nagrade, šta vam je značilo dobijanje Oskara za `Život je lep` Roberta Beninija?

– Predstavlja veliko zadovoljstvo zbog uspeha tako hrabrog filma, a takođe prija i sujeti . Ova nagrada pružila mi je priliku da me publika i akademije bolje upoznaju. Donela mi je mnogo više slobode u odabiru mog muzičkog puta.

Jednom ste rekli da vas često pitaju da li muzika može nešto učiniti za mir ili za druge oblike solidarnosti; i da je vaš odgovor uvek ne. Zašto je to tako?

– Ne sećam se da sam ikada izričito odgovorio „ne“. Rekao sam i ponavljam da rešenje za mir mogu i treba da pronađu političari, a ne umetnici, koji su tu samo kao svedoci. Ali naravno, „Koncert za mir“ je važan gest. Zamislite da smo napravili „Koncert za rat“. Kakav užas!

Bonus video: Dan mladosti – Praznik koji je silazio na ulice naše

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar