Osećaj bespomoćnosti pod stegama bahate i nedodirljive vlasti: Novi roman „Vir“ Filipa Čolovića

Roman „Vir“ Filipa Čolovića obiluje satirom, obezličenim pojedincima i situacijama, stilski je izbrušen prikaz društva i budi pomalo zaboravljeno saosećanje i solidarnost.

"Autoritativna vlast, bahata i samozadovoljna, sveprisutna ali nedodirljiva, drži u stegama pokornosti građane koji su s vremenom odustali od želje da budu slobodni i potrebe da se poštuju njihova osnovna prava. Osećanje bespomoćnosti gospodari Ostrvom. (Ne)pristajanje na ovakav način življenja ima visoku cenu, što će Vir, centralni lik ovog antiutopijskog romana, osetiti na sopstvenoj koži", siže je ovog romana.

- Ovo je knjiga kojom zatvaram za mene izrazito bolan ciklus književnog bavljenja temom koja, to znam od samog početka, prevazilazi snagu literature. Nakon "nesrećnog slučaja", kako u romanu pravosudni organi nazivaju sve ono što se izdešavalo pre više od deset godina, usledio je sudski proces, nadrealan i jeziv, u najmanju ruku poput Kafkinog. Ipak, glavni junak mog romana “Vir”, za razliku od Jozefa K., naći će se u situacijama koje možemo da prepoznamo bez prevelike upotrebe mašte. Ovaj roman ujedno je i poziv na empatiju. Premda priča jeste moja, "Vir" je, duboko verujem, knjiga koja se tiče svih nas – izjavio je Filip Čolović.

Podsećamo, nagrađivani reditelj je autor dokumentarnog filma “Potreba za mržnjom” o tragičnoj smrti njegovog brata Fedora Frimermana, koji je svirepo ubijen 2013. tako što ga je obezbeđenje beogradskog splava Sound, naočigled posetilaca, tuklo do smrti, dok je pokušavao da odbrani druga.

https://www.youtube.com/watch?v=_G2XyxwsDn4

- Proces pokrenut na Ostrvu trajaće unedogled, svakim ročištem uvlačeći junaka u sve veći i veći vrtlog. Zarđala i nepodmazana sudsko-administrativna mašina širi neizvesnost i strah svuda unaokolo čineći pojedinca apsolutno nemoćnim. Ovo je samo jedna od brojnih mašina u fabrici sistema koji je iskorenio dostojanstvo i ljudskost na Ostrvu – dodaje Čolović.

Filip David je ocenio da je „Vir“ dramatična priča kafkijanske atmosfere u kojoj prepoznajemo i našu sopstvenu sudbinu.

Pisac Srđan Tešin je o knjizi rekao da nam je distopijski svet Ostrva zastrašujuće poznat.

- Sudije koje nisu sudije, procesi koji nisu procesi, žrtve koje nisu žrtve i zločinci koji nisu zločinci čine amalgam naše nadrealne svakodnevice i sasvim realne kafkijanske, orvelovske i bredberijevske atmosfere u Viru, koji se zbog toga čita i doživljava iz najveće blizine! Ostrvljani su uplašeni i kontrolisani, sputani sopstvenim strahom, do kraja odani i ponizni, oni su obične krpene lutke koje sprovode volju sistema. Ali Vir je taj koji će ličnom žrtvom podstaći pobunu protiv ugnjetača. I to je najvažnija poruka ovog uznemirujućeg romana: i pored raznih strahova, promene su moguće! - zaključio je Tešin.

A Jasminka Petrović je istakla da kada stignemo do kraja knjige, „kada ostanemo bez daha, spasava nas onaj koji je u još dubljem vrtlogu od nas.

- Knjiga „Vir“ budi nadu. Hvala, Filipe! - emotivno je dodala spisateljica.

Filip Čolović je filmski i televizijski reditelj, scenarista i pisac. Rođen je u Beogradu 1978. godine. Pisao je radio-drame, scenarija za različite televizijske forme, a režirao je i brojne popularne igrane serijale. Autor je dokumentarnih filmova koji su bili zapaženi na festivalima širom sveta, a nagrađivani su kod nas i u inostranstvu. Reditelj je nekoliko igranih televizijskih i bioskopskih filmova. Njegove pesme i kratke priče našle su svoje mesto u nekoliko antologija i književnih časopisa. Do sada je objavio dve knjige poezije "Zemlja i krv" (2003) i "Kamena svetlost" (2005), zbirku pripovedaka "Najbolji od svih svetova" (2011), kao i romane "U đavoljoj koži" (2008), "Zima bez brata" (2015) i "Razbrajalica za Andreasa Sama" (2019).

Bonus video: Trinestogodišnjak iz Niša snimio dokumentarni film o osobama sa invaliditetom „Da sam ja ti“