0
Slavni turski nobelovac Orhan Pamuk obratio se uživo putem video linka povodom njegove nove knjige “Noći kuge” u izdanju "Geopoetike". Posle originala na turskom, prevod na srpski je prvi u svetu .
Izdavačka kuća „Geopoetika“ je organizovala konferenciju za medije danas u kafeu “Sprat” u Cetinjskoj ulici. Pamuk je u video obraćanju pričao sa srpskim novinarima, ali i govorio o svojoj knjizi koju je pisao punih pet godina i pripremao čak 35.
– Ovo je moj najambiciozniji projekat, priča o kraju Osmanskog carstva, ali i o ljudskim reakcijama na pandemiju, o tome kako su one bile slične i tada kao i sada. Kada počne pandemija, ljudi uvek reaguju na identičan način: negiranjem. Ali hteo sam i da napišem roman sa više egzistencijalištičkih tema – kazao je književnik.
Dugo očekivani roman Orhana Pamuka, donosi uzbudljivu priču o epidemiji, vremenu bubonske kuge, koja u proleće 1901. godine izbija na ostrvu Minger (fiktivni toponim) u Osmanskom carstvu i koja je odnela milione života.
Govoreći o svojim uzorima za ovaj roman, istakao je knjigu „Kuga“ Albera Kamija, koja metaforički govori o nacističkoj Nemačkoj, kao i „Godina kuge“ od Danijela Defoa, zatim „Verenici“ Aleksandra Manconija o velikoj kugi u Milanu od 1639. do 1630. godine.
– U ‘Godini kuge’, najedukativnijem delu o kugi i ponašanju čoveka, Danijel Defo piše kako su londonske vlasti po izbijanju epidemije 1664. godine, u nameri da prikažu manji broj smrtnih slučajeva od zaraze, naložile da se neke druge, izmišljene bolesti upisuju kao uzrok smrti u pojedinim kvartovima. Alesandro Manconi, pak, u svojim ‘Verenicima’, možda najrealističnijem romanu o milanskoj kugi iz 1630. godine, staje na stranu ozlojeđenog stanovništva i piše da se, uprkos svim prefektovim upozorenjima, opasnošću niko nije bavio, štaviše, da jedan princ nije hteo da otkaže slavlje povodom svog rođendana. Razloge zbog kojih se zaraza brzo širi Manconi navodi s mudrošću koja u sećanje priziva današnju situaciju: nedovoljnost zabrana i naredbi, ležernost u njihovom sprovođenju i ravnodušnost stanovništva – kaže turski nobelovac.
Priča iz romana „Noći kuge“ vezana je za svet za koji je Pamuk mislio da ljude neće zanimati.
– Pre pandemije su mi prijatelji govorili: “Kakva kuga, pandemija? To je staromodno!“ A kada sam objavio roman u martu: “Orhane, baš imaš sreće!“ Neki su tvrdili da sam znao da će nastupiti korona! Kad je objavljen postao je izuzetno uspešan… A onda je ubrzo usledio lokdaun. U jednoj od najvećih knjižara u Istanbulu celom izlogu je moja knjiga, a na ulici nikoga da je kupi – rekao je pisac.
Turske vlasti pokrenule su istragu protiv Orhana Pamuka ranije ove godine nakon što je jedan advokat iz Izmira u zapadnoj Turskoj optužio pisca da je u svom najnovijem romanu „Noći kuge“ uvredio osnivača moderne Turske Mustafu Kemala Ataturka, a što je u suprotnosti sa zakonima koji štite sećanje na oca Turske nacije. Pamuk sve to demantuje.
– Turska nije prava demokratija u kojoj postoji sloboda govora, mnogo ljudi je u zatvoru, a ekonomska situacija je katastrofalna – požalio se slavni pisac.
Roman „Noći kuge“ je živa panoramska slika poslednjih dana Osmanskog carstva: od straha pred smrću do protivljenja zdravstvenom zaključavanju, od tekijskih šejhova do grčkih nacionalista, od hodočasničkih brodova do pobuna protiv karantina, uz neizostavno razmatranje temeljnih pitanja života, smrti i ljubavi.
„Pamuk je u roman utkao istoriju i politiku, dodavši im nešto ironije i parodije. Noći kuge su očaravajući i u isti mah višeslojan roman. Ne mogu reći da je najbolji u njegovoj karijeri, ali lako mogu da kažem da je najbolji roman koji je napisao nakon što je dobio Nobelovu nagradu.“ napisao je A.Omer Turkeš iz časopisa Hürriyet. „Pamuk je od onih retkih pisaca koji pišu svoje najbolje knjige posle dobijanja Nobelove nagrade.“ piše u kritici Independent, Englesk.
Postoji anegdota da ga kad je Orhan Pamuk bio u Beogradu, da je posetio Muzej Ive Andrića i da je pipnuo Nobelovu nagradu. Već sledeće godine je dobio Nobela, a mi smo ga pitali da li veruje u tu vrstu magije. Pisac se nasmejao i rekao da ne govorimo nikome o tome, da ne bi drugi to isto uradili. To je bila šala, jer se kako kaže to njemu ipak nije dogodilo.
Orhanu Pamuku je Nobelova nagrada za književnost dodeljena 2006. godine. Autor je knjiga “Bela tvrđava”, „Sneg“, “Novi život”, “Zovem se Crveno”, “Muzej nevinosti”, “Istanbul“ i mnogih drugih.
Od sutra će roman „Noći kuge“ biti dostupan u knjižarama širom Srbije.
Bonus video: Knjiga o Milutinu – kontekstualno ili suštinski sporna?