0
Sad sam u fazi kad stojim ispred ogledala i pitam se: "Ko je ovo", kazao je veliki glumac Rasel Krou u Karlovim Varima.
Novozelandski glumac i reditelj Rasel Krou postao je preksinoć, na otvaranju 57. Festivala Karlove Vari, laureat Kristalnog globusa za životno delo. I zvezda Karlovih Vari priznao je u češkom gradu da ako ga nešto u životu nervira, to je propitivanje o nastavku kultnog filma „Gladijator“:
– Jebeno bi trebalo da počnu da me plaćaju za količinu pitanja o filmu u kojem uopšte ne glumim – rekao je Krou juče novinarima u Karlovim Varima.
Iznerviran, kazao je kako „Gladijator 2“ veze nema s njim, dodavši:
– U tom svetu, ja sam mrtav. U tom svetu sam dva metra ispod zemlje. Ali, ipak priznajem izvesnu dozu ljubomore, jer me sve to podseća na vreme kada sam bio mlađi, i šta je taj film značio za mene, moj život. No, stvarno, ne znam ništa o glumačkoj ekipi, o zapletu. Ja sam mrtav! Ali, znam da ako je Ridli rešio da radi drugi deo priče, više od 20 godina kasnije, mora da je imao dobre razloge. I ne mogu da zamislim da će taj film biti išta drugo do spektakl – iskren je bio Krou govoreći o nastavku originalnog filma Ridlija Skota „Gladijator“, koji je i danas jedno je od najuspešnijih ostvarenja u 21. veku. U blokbasteru, koji je premijerno prikazan 2000. godine, glavne uloge tumačili su Rasel Krou, Ričard Haris i Žoakin Finiks, a poslednju rolu u karijeri upravo u „Gladijatoru“ ostvario je velikan engleskog glumišta Oliver Rid, koji je preminuo tokom snimanja u Valeti, na Malti.
Film, rađen sa budžetom od stotinu miliona dolara, ostvario je ogroman uspeh na blagajnama zaradivši 460 miliona dolara, a i kritika je blagonaklono ocenila istorijsku dramu. Ovenčan je sa čak 48 priznanja, između ostalih Zlatnim globusom, Baftom, a osvojio je i pet Oskara na 73. dodeli nagrada Američke akademije za filmsku umetnost – među njima za najbolje ostvarenje i Krou za glavnu mušku ulogu.
A Rasel Krou je od preksinoć, kada je na otvaranju 57. Festivala Karlove Vari ovenčan nagradom Kristalni globus za životno delo, potpuno „obuzeo“ ovaj češki gradić. Nakon otvaranja festivala održao je koncert sa svojim bendom Indoor Garden Party kojim je okončao evropsku turneju. Ali, stigao je i da se druži s novinarima juče, i bio prepun anegdota, psovki i bisera…
– Ja sam jedini dobitnik Oskara kojeg je sjebao pauk ujedom u vrat – ovako se Krou prisetio, kako je rekao, „susreta s napaljenom tarantulom“ na snimanju filma „Gruba magija“ 1995. godine. Taj „susret“ rezultirao je bolnim osipom i raznoraznim pomešanim osećanjima.
I dok su novozelandskog glumca obasipali pitanjima o pivu, opet se unervozio:
– Vi, ljudi, ste opsednuti. Nema više pitanja o pivu. Ma, zabole me. Da mogu da biram, pio bih „Ginis“. Izvinite…
Daleko smirenije pričao je o svojoj ljubavi spram muzike:
– Muzika je veoma važna za mene. Taj duboko kreativni proces privukao me je još u detinjstvu. Pisanje pesama je kao stvaranje novog lika za ulogu – kazao je Krou, a govorio je i o budućim projektima koje će potpisati kao reditelj. Prevashodno o filmu „Last Breath“ i brojnim „bunkerisanim“ dokumentarcima.
– Da bi ih pustio u distribuciju, najpe bi trebalo da budu raščišćene sve pravne zamrzlame. Ali, onda sve gubi smisao. Moraću, zato, da čekam i čekam, naročito da neki ljudi umru, pa će ih tek onda svet videti.
Uskoro novozelandskog glumca i reditelja očekuju premijere naslova „Kraven the Hunter“, „The Georgetown Project“ i „Nuremberg“, u kojem igra Hermana Geringa. Osvrnuo se i na poslednji film u kojem ga je gledala svetska bioskopska publika – „Papin egzorcista“ Džulijusa Ejvorija.
Film, premijerno prikazan pre dva meseca, koji je podelio kritiku, inspirisan je spisima iz stvarnog života oca Gabrijela Amorta, glavnog egzorciste Vatikana. Igra ga Rasel Krou, i ostvarenje dokumentuje Amorta dok istražuje zastrašujuću opsesiju dečaka i na kraju otkriva vekovima staru zaveru koju je Vatikan očajnički pokušao da sakrije… Pomenuo je u Češkoj Rasel Krou i još uvek, posle četiri decenije, nerazrešen slučaj nestanka tinejdžerke, koja je odrastala u Vatikanu, Emanuele Orlandi:
– Rečeno nam je, vrlo direktno, da „ne pominjemo to“. I naravno da smo to, jebeno, pomenuli! Ne kažem da taj slučaj ima neke veze s filmom, ali čuo sam da papa otvara novu istragu kako bi se sve otkrilo, i tako i treba.
Osvrnuo se, kako je preneo „Varajeti„, i na film od pre dvadesetak godina – „Master & Commander: The Far Side of the World“.
– Studio je tada rešio da ga predstavi kao akcioni film kako bi privukao što više ljudi u bioskope. Ali, nije to baš bio film o akciji, već više bioskopska poema. Donosio je priču o disciplini i teškom životu moreplovaca u jednom dramatičnom istorijskom razdoblju – tim rečima opisao je dramu koju je davno potpisao Piter Vir.
Govorio je i o rediteljevoj preciznosti, što je uticalo na samo snimanje.
– Piter je sve usporio. Završilli smo produkciju pre nego što je počelo snimanje „Pirata s Kariba“, ali ovaj film je prikazan pre našeg. Bila je to tako „skupa vežba“ za studio da su odlučili da ga prodaju kao „Gladijator“ ide na more. A to je razočaralo sve, pa i ljubitelje lika i dela Pitera Vira. Ispostavlja se da smo film prikazali onima koje zovem „glupom decom“. Jer, ponavljam da to nije bio akcioni film, već poema, esej o životu na brodu. Film o junaštvu među muškarcima koji shvataju da su autoritet i red neophodni kako bi svi bili bezbedni.
Sećao se Rasel Krou i te prošlosti, ali pričao je i o budućnosti. Naročito o tome šta ga čeka kada 2024. napuni 60 godina:
– Stojiš ispred ogledala, i pitaš se: „Ko je ovo, jebi ga?“ Sad sam u tom periodu. Ali, ugledaću se na Ridlija Skota, jer on još uvek otkriva nove stvari u svojim delima. Ili ću se samo zaustaviti i više nikada neće čuti ništa o meni. Nisam još odlučio kojim ću putem krenuti. To su dva vrlo validna izbora preda mnom…
A na kraju živopisnog susreta s novinarima, podelio je svoje oduševljenje Karlovim Varima:
– Nisam znao šta da očekujem, ali sasvim sigurno nisam očekivao jedan ovako predivan grad sa tako pitoresknom arhitekturom. Od sada ću svima govoriti da moraju da posete Karlove Vari!
Bonus video: Kan, crveni tepih
